Milena Lopušina: Kako da osvestiš svoj odnos prema vremenu

Zamislite da vam neka banka svakoga dana uplati na račun 86 400 eura. Zastanite na trenutak i zapitajte se, šta biste uradili sa tim novcem. Naravno, postoje neki uslovi koje banka postavlja – sve što ne potrošite toga dana uzima vam se i sve što pogrešno potrošite otišlo je zauvek (nema sefova, nema namenskih računa, ni mogućnosti da deo novca sačuvate za budućnost). Takođe, banka zadržava pravo, da u bilo kom trenutku prekine ovu čudesnu igru.

Da li već naslućujete koja je to banka? To je čudesna banka života, koja svakoga dana na naš životni račun uplati novih 86 400 sekundi… Jeste li se ikada zapitali kako trošite svojih 86 400?

Ova priča je izuzetno uticala na promenu moje percepcije vremena.

Verujem da većina ljudi, ne shvata u pravoj meri značaj vremena… Nisam shvatala ni ja. Vreme nam je dato sa rođenjem, dobili smo svo vreme ovoga sveta i nemamo svest o značaju. Podrazumevamo ga, uzimamo zdravo za gotovo…

Jeste li nekada razmišljali o tome na koji način se ophodite prema vremenu?

Da li ga trošite, „ubijate“, investirate ili samo puštate da prolazi? Obratite pažnju na ovaj lingvistički deo i na reči koje koristite u odnosu sa vremenom.

Ozbiljna prekretnica u mom životu desila se u trenutku kada sam osvestila prolaznost i nepovratnost vremena. Od malena sam slušala „ima vremena, ima vremena“. Odrasla sam uz ljude, koji nažalost nisu vreme percipirali kao ograničeni resurs. Ali, kada sat otkuca ponoć, dan je gotov… Ili si iskoristio to vreme konstruktivno ili ne, otišlo je u nepovrat.

Preispitajte malo na koji način se odnosite prema svom vremenu. To će vam biti odličan pokazatelj kako se odnosite i prema sebi…

Ja sam bila jedna od onih osoba kojoj je bilo teško da kaže „ne“ drugim ljudima… Bezbroj puta pila sam kafu i vodila prazne razgovore sa nebitnim osobama, gubila vreme na meni nevažne stvari jer „nije lepo reći ne“. Strah od toga da ću biti nepristojna ako kažem ne, da će drugi ljudi moje odbijanje shvatiti kao nepoštovanje i da ću biti odbačena diktirali su da često prioritet dajem drugima. Ogromna prekretnica desila se na jednom od NLP modula, kada sam se prvi put srela sa tezom vreme=život i čula pitanje „da li imaš život da piješ kafu sa nevažnim ljudima“ ili „da li imaš život da svoje prioritete stavljaš u drugi plan“. U trenutku sam doživela buđenje. Istovremeno sam osetila veliki strah ali i slobodu. Shvatila sam da ako želim da poštujem sebe, zaista je potrebno da drugačije organizujem svoje vreme i prioritete. Razmišljajući o tome kako trošim svoje vreme, shvatila sam da je najveća vrednost koju mogu pokloniti drugim ljudima upravo moje vreme. Sa vremenom dajem i deo sebe i deo svoje energije, deo svog života… A to nema cenu… Ovo je definitivno bila prekretnica u određivanju prioriteta.

Vreme i vrednosti

Oduvek sam bila osoba koja je dosta dobro poznavala svoje aktivnosti. Nisam imala prostora za „prazan hod“. Imam odličan osećaj za vreme i jako dobro „merim“ vreme. Znam koliko mi vremena treba za jutarnju rutinu (pranje zuba, šminkanje, oblačenje), pisanje mailova, izveštaja, pripremu treninga…
Međutim, ono što mi je ranije nedostajalo, to je bio balans između mojih životnih oblasti…

Ako doživimo jedan dan, kao život u malom, bilo bi super da taj dan sadrži sve one životne oblasti koje su nama važne. Da imamo vremena za sebe i aktivnosti koje nas opuštaju, pune pozitivnom energijom; vreme za porodicu i prijatelje; vreme za posao; slobodno vreme…

Neko izvesno vreme, na posao sam odvajala gotovo 80% svog vremena. Bila sam na visokoj menadžerskoj poziciji, rukovodila timom od 100 zaposlenih i posao je imao izuzetno važno mesto u mom životu. Godinama sam prioritet davala poslu, i u skladu sa poslovnim obavezama organizovala sve druge aktivnosti. Spoznaja o prolaznosti vremena i značaju vremena kao resursa, pomogla mi je da u potpunosti reorganizujem svoje aktivnosti.

Na poslu sam aktivno počela da primenjujem Hitno-bitno model. Redovno sam planirala, davala prioritet stvarima koje treba odmah završiti; odvajala vreme za strateški važne stvari; počela da delegiram zadatke i dnevno revidirala stavke koje treba izbaciti sa spiska aktivnosti. U svoj dnevni raspored ubacila sam vreme za odmor. U prvom trenutku ovo mi je bilo čudno, glupo, nepotrebno. Ali već posle par dana osetila sam benefite – bila sam smirenija, fokusiranija, skoncentrisanija na svoje aktivnosti.

Istinski sam poštovala svoje slobodno vreme van posla. Prestala sam da budem dostupna 24/7, nisam odgovarala na mailove po celi dan sa godišnjeg odmora, davala sam prioritet svojim aktivnostima. Postepeno, moj dan se potpuno promenio. Korak po korak, prilagodila sam dnevne aktivnosti, svojim životnim vrednostima.

Ako pogledamo iz ugla da smo uspešni srazmerno tome kako koristimo svoje vreme, a srećni onoliko koliko uživamo u svom vremenu, neophodno je da živimo u skladu sa svojim vrednostima.

Da li ste nekada razmišljali jesu li vaše dnevne aktivnosti u skladu sa vašim životnim vrednostima? Šta vam je najvažnije u životu i koliko vremena poklanjate tome? Možda bi vam bilo korisno da napravite spisak top 5 svojih životnih vrednosti i ispratite koliko vremena odvajate za njih na dnevnom/nedeljnom nivou… Ovo će vam biti super pokazatelj da li je vreme za neke promene. Tajna ispunjenog života je u svakodnevnici i svim onim malim stvarima koje nas vode do zadovoljstva…

Proverite, da li vam je vreme saveznik na tom putu…

Biti “u vremenu” i “kroz vreme”

U odnosu na način percipiranja vremena, postoje 2 vrste ljudi – „u vremenu“ i „kroz vreme“. Da li naslućujete kom tipu pripadate?

Ukoliko ste hedonisti, uživate u trenutku i životu, živite od danas do sutra, ne planirate, spremni ste da potrošite celu platu danas bez razmišljanja šta će biti sutra, pakujete kofer veče pre polaska na put… vi ste osoba koja je „u vremenu“ – ove osobe nemaju jasnu percepciju vremena, često kasne, opuštene su i spontane, osećaju sadašnji trenutak i reku vremena kako prolazi kroz njih, umeju da udovolje sebi sada, ali nemaju jasnu percepciju budućnosti…

Sa druge strane, ako planirate svoj dan i pravite dnevne to do liste, stalno imate rokovnik sa sobom, bukirate letovanje januara meseca, i često gledate na sat, vi ste osoba koja je „kroz vreme“ – ove osobe izuzetno cene tačnost, i često ulaze u konflikt sa osobama koje kasne; odlično su isplanirani, ali su stalno u svojim mislima fokusirani na planove, aktivnosti, skaču sa jednog zadatka na drugi, nepovezani sa sadašnjim trenutkom, često u osećaju krivice jer nešto propuštaju, drugim ljudima deluju kao rigidni i odsutni…

U zavisnosti od životnih oblasti, uglavnom smo svi kombinacija jednog i drugog tipa ličnosti. Svakako je najbolje biti izbalansiran. Način na koji postižu balans osobe koje su „u vremenu“ jeste da planiraju svoje aktivnosti. Kako to nije u skladu sa njihovom prirodom, korisno je da najpre poveruju da će im makar „malo planiranja“ dati još više slobode i obezbediti još više vremena za stvari u kojima uživaju. Sa druge strane, osobe koje su „kroz vreme“ približavaju se balansu, tako što dozvoljavaju sebi malo više slobode prilikom planiranja (npr. da ostave 20% više slobodnog vremena za planirane aktivnosti).

U odnosu na vremensku orijentaciju, u NLP-u razlikujemo i ljude orijentisane na prošlost, sadašnjost i budućnost.

Verujem da već naslućujete da su ljudi orijentisani na prošlost, one osobe koje dominantno žive u sećanju na neke prošle dane i upravo zbog te vezanosti za prošle događaje, propuštaju život i sadašnji trenutak. Veruju da je nekada sve bilo bolje, i stalno se vraćaju u sećanja.

Ljudi koji su orijentisani na sadašnjost su ljudi koji su dominatno u sadašnjem trenutku, svesni i prisutni. Ne razmišljaju previše o juče i sutra. Prosto žive sada.

Ljudi koji su orijentisani na budućnost su dominantno u mislima vezani za ono što će tek doći. Zbog ove svoje orijentacije, propuštaju ono što je danas i sada, u iščekivanju nekog sutra.

Kao i u prethodnom primeru, i ovde je najkorisnije težiti balansu. Koristiti prošlost kao resurs, planirati budućnost, a živeti i biti svestan sadašnjeg trenutka. Jer zapravo, sve je sada i ovde.

Vreme i uverenja

Da li vam je bliska neka od izjava „ma ima vremena“; „vreme je novac“; „ne stižem ništa“; „nemam kada“; „nemam vremena ni za šta, samo jurcam“, „u haosu sam“…

Dok sada gledate ove izjave, da li vam se čini da su vam uverenja koja imate u odnosu sa vremenom korisna ili ne?

Stvari koje često ponavljamo sebi, postaju naša uverenja – istina, koja snažno utiče na naše ponašanje. Mi filtriramo stvari na osnovu naših uverenja i time ih svakodnevno potvrđujemo.

Jeste li nekada razmišljali koja je vaša „istina“ u pogledu vremena?

Ukoliko imate podržavajuća uverenja „da ste dobro organizovani“, „da sve stižete na vreme“ i „da imate vremena za važne stvari“ imate dobar odnos sa vremenom. Ukoliko su vaša uverenja drugačija i osećate da vam ne služe, možete ih menjati. Pitanje koje koristimo u NLP-u za razbijanje uverenja je „kako to tačno znaš?“. Uverenja nastaju pod uticajem našeg okruženja, roditelja, iskustva i nekada je potrebno više vremena za njihovu promenu.

Najbolje je postepeno ih menjati, strpljivo, sa puno vere u proces.

Činjenica je da svi dnevno imamo podjednako vreme na raspolaganju. Od nas zavisi na koji ćemo ga način iskoristiti. Ukoliko verujete da nemate vremena i da je drugim ljudima lakše, setite se da su i Nikola Tesla, majka Tereza, Mikelanđelo i Leonardo da Vinči dnevno imali kao i vi 24h.

Vreme je sporo, za one koji čekaju. Vreme je brzo, za plašljive. Vreme je dugo, za one koji tuguju. Vreme je kratko, za one koji se raduju. Za one koji vole, vreme ne postoji! (Henry Van Dyke)