Sreća je osećanje kome svaki čovek teži. To je globalna potraga prisutna od postanka čovečanstva. Svim ljudima iz najrazličitijih krajeva sveta zajedničko je to što sreću smatraju najpoželjnijim ishodom u svom životu, važnijem od sticanja bogatstva i popularnosti.
Filozofi, psiholozi pa čak i ekonomisti su pokušali da definišu sreću. Ona je neuhvatljivo kompleksno stanje tela i duha. U nastojanjima da se upozna i razume osećanje sreće i sva njena svojstva, uzroci, dejstva koje ima na život i na ponašanje ljudi nastala je posebna nauka poznata kao pozitivna psihologija.
Najjednostavnije rečeno, sreća je osećanje blagostanja u dobrom životu ispunjenom smislom i dubokim zadovoljstvom.
Sreća i zdravlje
Sreća je tesno povezana sa zdravljem, te tako osećanje zadovoljstva i radosti kojim se najčešće opisuje sreća doprinose održavanju zdravlja. Sreća je prijatelj kardiovaskularnog i imunloškog sistema čoveka i posredno je jedan od faktora za dug životni vek. Optimizam i učestali doživljaj pozitivnih emocija skraćuje vreme oporavka nakon operativnih zahvata. Srećne osobe su u manjem riziku da dožive moždani udar ili infarkt, kod njih je jača rezilijentnost na stres, što je potvrđeno rezultatima brojnih naučnih istraživanja.
Danas živimo u društvu u kome je imperativ sreće veoma naglašen. Međutim, sreća nije skok iz jedne u drugu radost po svaku cenu i bez prekida. Naprotiv, ona je u velikoj meri uslovljena faktorima kao što su: genetika, socijalno okruženje, životne okolnosti, partnerski odnosi, porodica, postignuća i sl. Brojni naučni radovi i rezultati istraživanja potvrđuju uzročno posledičnu vezu između dužine života i osećanja sreće i zadovoljstva.
Sedam tipova sreće
Mnogo je načina na koje se može “osvojiti” sreća. Možemo se opredeliti za neki od oblika NLP treninga koji će kroz aktivan pristup, radionice i vežbe omogućiti da opet vratimo optimizam, radost, zadovoljstvo i da ostvarimo svoje potencijale. Kroz NLP trening stiče se iskustvo i sposobnost postavljanja pravih ciljeva. Postizanje tih ciljeva je ono što nas vodi ka radosti i uzbuđenju. Tokom treninga ide se ka krajnjem cilju a to je “uspeh” koji je u NLP-u malo drugačije definisan i on ne podrazumeva nužno slavu i bogatstvo, već postizanje trajne ravnoteže između uloga koje osoba ima u svom životu u porodici, na poslu, u društvu uz uspostavljanje sklada i zadovoljstva, odnosno blagostanja.
Sreća se može manifestovati na različite načine i svi oni podrazumevaju spektar pozitivnih emocija koje doprinose fizičkom i psihičkom blagostanju osobe. Najčešće se govori o sedam tipova sreće, i to: radost, uzbuđenje, zahvalnost ,optimizam, ljubav, ponos i zadovoljstvo.
Iskustvo sreće je rezultat različitih ponašanja i životnih okolnosti. Kada doživimo uzbuđenje ili radost u nekim posebnim i važnim momentima u životu, sreća je reč kojom opisujemo stanje u tom trenutku. Ponos zbog ostvarenih postignuća i optimizam usmeren ka novim ciljevima neizostavno izaziva osećaj sreće. U trenucima kada smo okruženi dragim ljudima osećamo zadovoljstvo, zahvalnost i samim tim doživljavamo sreću.
Radost
Jedna od osnovnih emocija je radost koja se javlja u pratnji prijatnog iskustva, onda kada se ostvari neka želja ili cilj. Što je više uloženo tokom nastojanja za postizanjem nekog cilja ili ostvarenja želje, to je doživljaj radosti jači. Intenzitet radosti može da bude različit i kreće se od blage radosti do ushićenja.
Radost je najčešće doživljavan tip sreće i lako nam je dostupna. U velikoj meri zavisi od nas samih i od naših odluka da za sebe činimo nešto dobro. Može se pronaći u malim stvarima i aktivnostima koje su prijatne, u kojima se uživa. To može biti vreme provedeno sa porodicom, prijateljima, igra, šetnja, joga i meditacija, sport, hobi, slušanje muzike, rad na sebi, sticanje znanja i veština i sl.
Onda kada prepoznamo da postoji potreba da sebe osnažimo i da unapredimo svoje sposobnosti kako bismo doprineli sopstvenom blagostanju, mi zapravo stvaramo uslove za doživljaj sreće.
Uzbuđenje
Uzbuđenje kao drugi tip sreće po intezitetu može biti snažnije od radosti i obično duže traje, ali je prolazna emocija i brzo se rasprši. Može da bude snažan motivacioni faktor. Tako na primer, uzbuđenje izazvano novim poslom može da podstakne osobu da uloži sve svoje snage i znanje da najbolje što ume odgovori radnim zadacima.
U nekim situacijama uzbuđenje može da bude od velike pomoći u savladavanju treme. U okolnostima kada se osoba bori sa tremom zbog nečega, ukoliko to doživljava kao uzbuđenost može na taj način da prevaziđe strah i da savlada tremu. Osećanje uzbuđenja može da produži pozitivna osećanja koja osoba doživljava kao ishod neke aktivnosti.
Zahvalnost
Zahvalnost je osećanje na kome treba aktivno raditi. Odsustvom fokusa sa zahvalnosti, ona bledi i vodi ka tome da osoba lagano sklizne u plimu nezadovoljstva i loših emocija. Oni koji osećaju zahvalnost imaju tendenciju da budu srećniji i zdraviji u odnosu na ostale. Dobro je to što zahvalnost u najvećoj meri zavisi od same osobe i njene želje i namere da je neguje. Načini na koje se neguje zahvalnost su lako dostupni i vrlo uspešni, a to su: meditacija, dnevnik zahvalnosti i da jednostavno svakodnevno dragim ljudima jasno saopštavamo na čemu smo zahvalni.
Zahvalnost proizilazi iz svesnosti sopstvenih postupaka, misli i motiva. Fokus na potrebno i ostvareno, na postignuća koja su sama po sebi nagrada za uložen trud i vreme u postizanju nekog cilja. Putem Mindfulness treninga osoba može da stekne iskustvo i razradi nove strategije sagledavanja sebe i da uspostavi balans između duha i tela. Vežbe disanja, Mindfulness trening i meditacija jačaju vezu tela i uma. Poznato je da kada ste dobro, dobro je i ljudima oko Vas. Iz ovoga proizilazi viši stepen svesnosti, snažnije samopouzdanje, kao i jača reziijentnost na stres. Ovo je važan segment onoga što nazivamo blagostanjem i podrazumeva prisustvo osećanja zahvalnosti.
Optimizam
Najjednostavnije rečeno, optimizam je pozitivan pogled na život koji proizilazi iz kombinacije zahvalnosti i ponosa. Svima je poznata ona sada već široko prisutna afirmacija “Dobro privlači dobro”, odnosno “Kakve su ti misli, takav ti je i život”. Ovo se odnosi na činjenicu da u velikoj meri možemo da utičemo na okolnosti i da zbivanja u našem životu zavise delom od nas samih, dakle naš doživljaj sveta prolazi kroz prizmu naše ličnosti i svega onoga što ona jeste.
Optimisti žive duže i omiljeni su u društvu. Optimističnim stavovima i pogledom na svet osoba motiviše sebe i ljude oko sebe na postignuća. Optimizam koji osobe osećaju je vid sreće koji objedinjuje zadovoljstvo, elan, osećanje nade i želju da se dosegnu različiti ciljevi. Kroz NLP treninge moguće je razviti i učvrstisti optimistični pogled na svet koji će uticati na kvalitet života i odnos koji imate prema ljudima iz svog okruženja.
Ponos
Ponos koji osoba oseća zbog sopstvenih postignuća i ostvarenih ciljeva ima pozitivan efekat na rapoloženje i dovodi do osećanja sreće. Ovo je još jedan tip sreće koji je povezana sa zahvalnošću, ali treba biti umeren i ne prelaziti preko granice zdravog osećanja ponosa.
Valjalo bi da osoba osvesti svoje misli, osećanja, da se na neki način pozabavi emocionalnim prtljagom i nekim nerešenim konfliktima. Nakon toga, uz potpunu svesnost o svojim potrebama i ciljevima, ona je u stanju da iskomunicira u bilo kojoj situaciji uspešno i da pri tom zadrži svoju ravnotežu i mir.
Ovo zvuči veoma lepo i potpuno je ostvarivo kroz trening program Mindfulness intensive, koji pruža alate i tehnike kojima se poboljšava fokus i svesnost, te osoba efikasnije upravlja svojim vremenom i razvija svesnost o tome da može da napreduje u svim aspektima svog života i da više vremena posveti sebi i voljenima.
Ljubav
Potreba za pripadanjem i ljubavlju je bazična potreba ljudskog bića. Ukoliko nisu zadovoljene ove potrebe, osoba pati i ne teži ka ličnom razvoju i samoaktuelizaciji. Ljubav služi sreći, a sreća je hrana ljubavi. Može se osećati ljubav prema partneru, porodici, kućnom ljubimcu, prijateljima, umetnosti, sportu, prirodi i čovečanstvu uopšte.
Vreme koje provede sa voljenima, bavljenje hobijem i aktivnostima koje voli u osobi izaziva osećanje sreće. Najpre je neophodno da osoba voli sebe i da neguje svoju ličnost svakoga dana. Ova ljubav se može ispoljiti tako što će osoba kroz Mindfulness trening zaista raditi na unapređenju sopstvenih sposobnosti, jačanju samopouzdanja i povećanju svesnosti u svakom trenutku. Na ovaj način upravlja efikasnije svojim vremenom i ima priliku da se svakoga dana posveti sebi, ljudima koje voli i aktivnostima koje joj prijaju. Rezultat je to divno osećanje sreće i unutrašnjeg balansa.
Zadovoljstvo
Zadovoljstvo je slično zahvalnosti, jer proizilazi iz razmišljanja o ljudima i stvarima koje čine da se osećamo srećno. Kada čovek svoje misli usmeri ka nečemu što je ugodno, što ga raduje i što voli, zadovoljstvo je osećaj koji neizostavno iz toga proizilazi. Zato je važno svakodnevno brojati svoje “blagoslove”i držati fokus na ono što je dobro u ličnom univerzumu. Meditacija je jedan od uspešnih načina da se prizove i održava dugo taj osećaj zadovoljstva.
Dakle, u velikoj meri sreća zavisi od osobe i pod njenom je kontrolom. Sreća sama po sebi ne podrazumeva blagostanje, ona je najintenzivnija tokom puta ka tom blagostanju koji uključuje i niz neprijatnih deonica. Ostvarivanje malih ciljeva, postavljanje izazova koji će probuditi duh ličnosti, nalaženje smisla i svrhe izvan sebe, negovanje bliskih odnosa sa dragim ljudima – sve su ovo staze kojima treba koračati, jer tu leži zadovoljstvo, radost i smisao.
Za dostizanje sreće važna je odluka osobe da radi na uslovima koji će joj otvoriti vrata, te za kraj ovog teksta ostaje poziv da se opredeliti za konkretnu akciju i obezbedite sebi nezaboravno iskustvo kroz neki od Energy House treninga.
