Većina nas termine “krivica” i “stid” koristi naizmenično, iako se ova dva pojma međusobno razlikuju, jer se odnose na različita iskustva. Osećanja stida i krivice nisu urođena. Ona se razvijaju tokom detetovog odrastanja i u mnogome zavise od socijalnog uobličavanja i interakcija unutar porodice.
Sve počinje od roditeljskih zahteva, a nastavlja se kroz vrtić i školu. Za sve vreme dete se trudi da se prilagodi očekivanjima, a svako odskakanje od tih očekivanja vremenom izaziva stid. Stid je u svakom pogledu destruktivna emocija i poput stene blokira put ka ličnom rastu i razvoju, pa čak može da dovede do teškoća na planu psihofizičkog zdravlja. S druge strane, osećanje krivice može da bude konstruktivno i da podstiče akciju usmerenu na dobrobit drugih.
U tekstu koji je pred vama pokušaćemo da rasvetlimo prirodu ovih osećanja, kao i da istaknemo razlike koje postoje među njima.
Osećanja krivice i stida – gde počinje razlika ?
Krivica i stid su nelagodna afektivna stanja koja se javljaju kao odgovor na nedostatak ili prestup. Obe su samosvesne emocije, što zapravo znači da je samorefleksija pokretač njihovog javljanja.
Nekada krivica i stid idu rame uz rame i to onda kada isti postupak dovodi do doživljaja oba osećanja. U tom slučaju, stid označava ono kako se osećamo prema sebi, dok je krivica posledica svesnosti da smo povredili druge. Dakle, krivica se odnosi na druge, a stid se odnosi na samu ličnost i ovo je najbitnija razlika među njima, iako ona brojnim definicijama najčešće biva zamagljena.
Stid može proizaći iz osećanja krivice, ali su i u tom slučaju u pitanju različita osećanja. Stid je bolno i neprijatno osećanje zbog toga kako se činimo i izgledamo drugima (i sebi) i ne zavisi nužno od činjenice da li smo i zašto smo nešto uradili.
Podvlačenje razlike između krivice i stida je veoma važno u terapijskom procesu. Tu se mogu koristiti primeri iz života kako bi klijent lakše shvatio razliku između ovih osećanja. Na primer, za vreme ručka svom partneru kažete nešto sa namerom da ga povredite, i ubrzo nakon toga shvatate da su ga vaše reči zaista i povredile i da on pati zbog toga. Tada se osećate krivim što ste ga povredili, a istovremeno izviruje i stid zbog postupka koji je bio nameran.
Odakle nam dolazi stid?
Od ranog detinjstva kroz iskustvo odnosa sa ljudima iz neposredne okoline dete uči da je dobro ili nije. Te poruke prima u različitim oblicima i na različite načine. U skladu sa iskustvima pohvala ili kritika, zabranjivanja, zanemarivanja ili nežnosti i ljubavi, dete formira temelj samopoštovanja koji je kasnije važan oslonac samopouzdanja, vere u sebe i svega što čini.
Najčešće, osobe koje su tokom odrastanja mnogo puta iskusile nasilje, zanemarivanje uz nedostatak nežnosti i pažnje, odrastaju sa dubokim uverenjem da su bezvredne, inferiorne, neadekvatne i da zbog toga treba da se stide.
Dugotrajno osećanje stida može obojiti sliku koju osoba ima o sebi u tmurne boje i uticati na nisko samopoštovanje i samopouzdanje. Osećanje stida najčešće biva pokrenuto onim što drugi ljudi misle, tako da osoba postaje preoseljiva na sve rečeno što zvuči kao kritika (iako suštinski to nije), pri čemu se može osećati odbačenom od strane drugih. Iz ovoga se razvija osećanje samoprezira i bezvrednosti.
Onda kada dugo traje, stid ostavlja ozbiljne posledice po psihofizičko zdravlje osobe. Utvrđeno je da je snažno ukorenjeno osećanje stida zapravo pokretač za brojna destruktivna ponašanja, kao što su različite zavisnosti, bes, poremećaji u ishrani, nasilje u porodici, krize ličnosti.
Iskustvo traume će kod neke osobe izazvati snažan osećaj stida koji može biti još jači ukoliko osoba sebe krivi za to što se dogodilo. Dakle, kombinacija stida i krivice je veoma razorna po psihičko blagostanje i zdravlje. Na primer, kod osoba koje pate od bipolarnog poremećaja koji u sebi ima duboko usađeni stid, mnogo je veći rizik od samopovređivanja i pokušaja suicida.
Postoji li razlika u tome kako muškarci i žene doživljavaju stid?
Žene i muškarci različito ispoljavaju osećanje stida. Muškarci koji osećaju dubok stid koji je u osnovi niskog samopoštovanja i samopouzdanja najčešće imaju tendenciju da ovo osećanje ispoljavaju kroz”glumu”, kroz bes i nasilno ponašanje prema drugima. Osim toga, mogu ga ispoljavati i kao povučeno ponašanje, zatvorenost, izbegavanje intimnih veza i sl.
Za razliku od muškaraca, žene imaju tendenciju da usled osećanja stida počinju da mrze sebe i to svoje osećanje usmeravaju ka sebi u formi zavisničkog ponašanja, samopovređivanja, negativnih emocija, nekritičkog postupanja, promiskuiteta, održavanja veze sa nasilničkim partnerom i sl.
Malo krivice podstiče lični razvoj, mnogo vraća sigurnim koracima unazad
Osećanje krivice proističe iz doživljaja odgovornosti ili kajanja za neki postupak, prekršaj, zločin, nepravdu, bilo stvarnu ili izmišljenu. Ovo osećanje tokom odrastanja iskusio je svako od nas. Ono je poput moralnog kompasa, vraća nas u krug vrednosti koje smo usvojili tokom detinjstva, kad god postupamo suprotno od njih i iskočimo iz tog kruga.
Zahvaljujući osećanju krivice osoba ima potrebu da se poveže sa sobom na jednom višem nivou i da pažljivo analizira svoje postupke i misli. Usled toga, ona procenjuje štetan uticaj sopstvenog ponašanja na druge i traži način za promenu kako se ono ne bi ponavljalo. Možemo reći da zahvaljujući osećanju krivice imamo mogućnost da učimo iz sopstvenih grešaka, što je ponekad neprijatno i bolno, ali je efikasno.
Doživljaj osećanja krivice u zdravoj meri pomaže nam da sazrimo, da rastemo i razvijamo se kao ličnosti. Dakle, osećanje krivice u nekim zdravim okvirima je izuzetno važan činilac procesa mišljenja, odlučivanja i ponašanja. Međutim, onda kada se pređe određena granica i kada polako obuhvati sve aspekte naše ličnosti i delovanja, krivica dovodi do smetnji i teškoća u psihofizičkom zdravlju.
Preterana krivica može da bude pokretač određenih autodestruktivnih ponašanja koja vode ka greškama zbog kojih će se osoba osećati još više krivom. Unutar tog začaranog kruga krivice teško je zaustaviti se i izaći bez pomoći sa strane. Izlaz je svakako dostupan ukoliko potražite pomoć terapeuta. Dodatno veoma dobar način da ojačate svoje samopoštovanje i samopouzdanje je kroz NLP treninge, koji će vas osnažiti i dati vam priliku da usvojite nove dobre navike i budete bolji prema sebi. Da bolje organizujete svoje vreme, te samim tim imate više vremena za sebe i za druge.
Osećanje krivice i stida – značaj u društvenim odnosima
Interesantno je da savremeni koncept stida i krivice naglašava važnu ulogu u razvijanju,unapređenju i održavanju međuljudskih odnosa, jer deluju kao društveni regulatori, podstičući ravnotežu između nagona pojedinca i prava i potreba drugih.
Osećanja stida i krivice se međusobno razlikuju i po tome što se stid smatra maladaptivnom emocijom koja se ispoljava kroz neprilagođenost ili problematično ponašanje, dok je krivica iz društvenog aspekta adaptivna emocija. Po ovoj logici, adaptivna krivica fokusirana je na to da se uradi ispravna stvar u budućnosti (učiti na greškama), a maladaptivna krivica je fokusirana na prošlost i pokreće ponašanja za koja se očekuje da će sanirati ili popraviti ono što je prethodno pokvareno.
Neka istraživanja su utvrdila da je stid antisocijalan onda kada je načinjena nepopravljiva šteta. Tada vodi ka izbegavanju komunikacije i antisocijalnom ponašanju. Međutim, onda kada je šteta minimalna, stid može delovati prosocijalno i pokrenuti konstruktivna ponašanja.
Rezime
Na kraju, možemo reći da su i stid i krivica (društvene) emocije koje imaju za cilj da spreče ljude da se kroz međuljudske odnose i procese odlučivanja rukovode uvek i samo sopstvenim interesima. Dakle, s obzirom da od ranog detinjstva, zahvaljujući socijalizaciji i vaspitanju, imamo usađene obe emocije, na nama je da procenimo u kojoj meri nam donose dobro i da prepoznamo kada njihov intenzitet postaje toliki da ugrožava naše blagostanje.
Ovo možemo shvatiti i sagledati kroz proces mindfulnessa kojim povećavamo svesnost svakog našeg momenta, misli, odluke ili postupka, te imamo priliku da osećanja stida ili krivice kontrolišemo i iskoristimo njihov potencijal za sopstveno dobro i za dobrobit drugih.
