Vreme? Vreme!
Imam vremena, nemam vremena, trošim vreme, gubim vreme, ubijam vreme… Sve su ovo percepcije i odnosi koje imamo sa našim vremenom. Međutim, recimo da je sve ovo zabluda. Vreme je apstraktan pojam. Ne možemo ga ni potrošiti, ni imati ga ili nemati, a nikako ga ne možemo ubiti.
Vreme ne možemo da kontrolišemo, organizujemo ni da upravljamo njime. Sve su ovo nekorisni pristupi nečimu što prolazi bez obzira da li nam sat radi ili ne.
U poslovnom svetu ljudi se ozbiljno bave ovim pojmom. Zato se pojavio termin „upravljanje vremenom“, što realno nije moguće, ali jeste moguće da kontrolišemo svoje aktivnosti, upravljamo njima i organizujemo ih u određenom vremenu.
Percepcija vremena je varka kao fatamorgana.
Iz daleka nam se čini da ga ima dovoljno, međutim brzo shvatimo da ga nema kako se približava neki događaj.
Evo par saveta kako da vam bude lepši odnos sa vremenom:
- Shvatite da nema vremena. Poenta je da kroz rečenicu: „Ima vremena!“ često gubimo kontakt sa realnošću i odlažemo nama bitne stvari. Samim time odlažemo i zadovoljstvo koje možemo da dobijemo ranije. Kada shvatimo da nema vremena, krenemo da radimo stvari odmah. Na ovaj način odmah započnemo projekte, pozive, treninge, ishranu, jer ako započnem sada, jedan dan sam bliže ostvarenju, odnosno zadovoljstvu.
- Najteže, najdosadnije i najnapornije stvari uradite odmah. Kada ove stvari odlažemo jer su neprijatne, sve vreme u nama je emotivni pritisak da nas očekuje nešto ružno. Sve ostale lepe aktivnosti vi obavljate sa mislima da sledi nešto neprijatno. Iz tog razloga „pojedite tu žabu odmah!“ što bi rekao Brajan Trejsi. Kakav god da je odgovor vama će biti lakše jer ste to uradili.
- Imajte uvek agendu za zadatke i sastanke, pisanu ili elektronsku. Agenda ili raspored aktivnosti vam pomaže da se organizujete u poslu, privatnim obavezama i zadacima svake vrste. Kako? Jednostavno, ovako imate uvid u količinu obaveza u jednom danu i lako možete preraspodeliti sve aktivnosti da bude podjednako svakoga dana. Bez agende vi možete da preopteretite jedan dan dok sledeći bude slobodan što nabija veću tenziju.
- Ne trudite se da pamtite, beležite. Kada vam dođe neka ideja, obaveza, zadatak, šta god, ubeležite u svoj telefon jer ćete kasnije jednostavno prebaciti u svoju agendu i izbeći onaj osećaj: „Kako sam mogao da zaboravim!“
- Posmatrajte vreme na nedeljnom nivou, ne na dnevnom. Velika je zabluda što mnogo ljudi radi je da posmatra svoje aktivnosti samo za sledeći dan i onda sve što ne završe danas prebacuju odmah za sutra. Znate moguće je neke zadatke prebaciti i za sledeću nedelju. Sve ono što nije prioritet i imate prostora, slobodno možete prebaciti, ali ne ono što je hitno i neprijatno, već ono što je lako i neprioritetno.
- Vodite računa o svojoj energiji više nego o vremenu. Setite se koliko ste puta uradili veći posao brže, samo zato što ste bili energetski dobro. Dobrog raspoloženja i volje. Ukoliko pratite svoj nivo energije u toku dana i sebe dopunjujete redovno imaćete mnogo veću efikasnost, a samim time i učinak.
- Delegirajte zadatke. Možda jedna od stvari koja se najteže uči, a to je da neke odgovorosti prepustimo drugima. Neki drugi ljudi mogu uraditi za nas ono što nam je potrebno umesto da se mi preopteretimo zadacima i poslom.
- Uzmite pauzu na vreme, a ne kada je kasno. Kada glavobolja stigne, nema mnogo koristi praviti pauzu. Bolje napravite pauzu pre toga, osvežite se, odmorite i nastavite dalje odmorni.
- Obratite pažnju na prazan hod. Da se razumemo, prazan podrazumeva da umesto da radimo zadatke bavimo se kradljivcima vremena, a to su društvene mreže, problemi kolega, telefonskim razgovorima. Sve to može kada završite posao.
Jednostavno obratite pažnju na to šta radite i kako ga radite. Ukoliko ste produktivni nastavite, ukoliko niste produktivni, nije korisno i oduzima vam dragoceno vreme, prestanite to da radite.
