1. Smanjuje stres
Smanjenje stresa je jedan od najčešćih razloga zbog kojih ljudi pokušavaju da meditiraju. Brojna istraživanja su potvrdila da meditacija zaista opravdava svoju reputaciju da redukuje stres. Mentalni i fizički stres izazivaju povećanje nivoa hormona stresa – kortizola. Ovo proizvodi mnoge štetne efekte stresa, kao što je ispuštanje inflamatornih hemikalija zvanih citokini. Sve ovo može poremetiti san, podstaći depresju i anksiznost, povećati krvni pritisak i doprineti umoru i poremećaju koncentracije. U osmonedeljnoj studiji primene stila meditacije nazvan “meditacija svesnosti” dokazano je da je kod ispitanika drastično smanjena upala izazvana stresom. Mnogi stilovi meditacije mogu pomoći u smanjenju stresa. Meditacija takođe može smanjiti simptome kod ljudi sa zdravstvenim stanjima izazvanim stresom.
2. Kontroliše anksioznost
Meditacija može smanjiti nivo stresa, što znači manje anksioznosti. Metaanaliza koja je obuhvatila skoro 1.300 odraslih ljudi pokazala je da meditacija može smanjiti anksioznost. Primetno je da je ovaj efekat bio najjači kod onih sa najvišim nivoom anksioznosti. Takođe, studija je otkrila da je 8 nedelja meditacije svesnosti pomoglo u smanjenju simptoma anksioznosti kod ljudi sa generalizovanim anksioznim poremećajem, zajedno sa povećanjem samopouzdanja i poboljšanjem reakcije na stres. Druga studija primenjena na 47 osoba sa hroničnim bolom otkrila je da je završetak 8-nedeljnog programa meditacije doveo do primetnih poboljšanja simptoma depresije, anksioznosti i bola. Meditacija takođe može pomoći u kontroli anksioznosti tokom poslovnih aktivnosti. Jedna studija je pokazala da su zaposleni koji su koristili aplikaciju za meditaciju svesnosti tokom 8 nedelja imali poboljšani osećaj blagostanja i smanjen stres i naprezanje na poslu.
3. Poboljšava emotivnu stabilnost
Meditacija može dovesti do poboljšane slike o sebi i pozitivnijeg pogleda na život. Na primer, istraživanje sprovedeno na više od 3.500 odraslih otkrilo je da meditacija svesnosti poboljšava simptome depresije. Druga studija je otkrila da su ljudi koji su meditirali imali manje negativnih misli kao odgovor na gledanje negativnih slika, u poređenju sa drugima. Inflamatorne hemikalije zvane citokini, koje se oslobađaju kao odgovor na stres, mogu uticati na raspoloženje, što dovodi do depresije. Pregled nekoliko studija sugeriše da meditacija takođe može da smanji depresiju smanjenjem nivoa ovih inflamatornih hemikalija.
4. Povećava samosvest
Meditacija vam može pomoći da bolje razumete sebe i unapredite međuljudske odnose. Uči vas da prepoznate misli koje mogu biti štetne ili samodestruktivne. Ideja je da kako steknete veću svest o svojim misaonim navikama, možete ih usmeriti ka konstruktivnijim obrascima. U jednoj studiji, 153 odrasle osobe koje su koristile aplikaciju za meditaciju tokom 2 nedelje iskusile su smanjen osećaj usamljenosti i povećani društveni kontakt. Pored toga, iskustvo u meditaciji može razviti kreativnije veštine rešavanja problema.
5. Poboljšava koncentraciju i fokus
Meditacija je poput dizanja tegova za vašu koncentraciju. Jedna studija je otkrila da su ljudi koji su slušali kasetu za meditaciju imali poboljšanu koncentraciju i fokus dok su obavljali zadatke, u poređenju sa onima u kontrolnoj grupi. Slična studija je pokazala da su ljudi koji su redovno praktikovali meditaciju bolje obavili vizuelni zadatak i imali veći raspon koncentracije od onih koji nisu imali iskustva u meditaciji. Štaviše, jedno istraživanje je dokazalo da meditacija može čak da preokrene obrasce u mozgu koji doprinose lutanju uma, zabrinutosti i slaboj pažnji. Čak i meditacija u kratkom periodu svakog dana može vam koristiti. Jedna studija je otkrila da meditacija od samo 13 minuta dnevno poboljšava koncentraciju i pamćenje nakon 8 nedelja.
6. Sprečava demenciju
Poboljšanja pažnje i jasnoće razmišljanja mogu pomoći da vaš um ostane mlad. Meditacija koja kombinuje mantru sa ponavljajućim pokretima prstiju fokusira misli. Studije su pokazale da kod problema izazvanih demencijom poboljšava performanse na neuropsihološkim testovima. Štaviše, istraživanje je dokazalo da razni stilovi meditacije mogu povećati pažnju, pamćenje i mentalnu brzinu kod starijih ljudi. Takođe može pomoći u kontroli stresa i poboljšanju suočavanja kod onih koji brinu o članovima porodice sa demencijom.
7. Pomaže u borbi protiv zavisnosti
Mentalna disciplina koju možete razviti kroz meditaciju može vam pomoći da razbijete zavisnosti povećanjem vaše samokontrole i svesti o pokretačima zavisničkog ponašanja. Istraživanja su pokazala da meditacija može pomoći ljudima da nauče da preusmere svoju pažnju, upravljaju svojim emocijama i impulsima i povećaju svoje razumevanje uzroka koji stoje iza njih. Jedna studija na 60 ljudi koji su primali terapiju zbog upotrebe alkohola, pokazala je da je praktikovanje transcendentalne meditacije povezano sa nižim nivoima stresa, psihičkog stresa, žudnje za alkoholom i upotrebom alkohola nakon 3 meseca. Meditacija vam takođe može pomoći da kontrolišete želju za hranom. Pregled 14 studija otkrio je da je meditacija svesnosti pomogla učesnicima da smanje emocionalno prejedanje. Meditacija razvija mentalnu svest i može vam pomoći da upravljate okidačima za neželjene impulse. Ovo vam može pomoći da se oporavite od zavisnosti, upravljate nezdravom ishranom i preusmerite druge neželjene navike.
8. Poboljšava san
Skoro polovina stanovništva na planeti će se u nekom trenutku boriti sa nesanicom. Jedna studija je otkrila da su ljudi koji su meditirali duže spavali i da su ređe imali nesanice, u poređenju sa kontrolnom grupom koja nije meditirala. Meditacija vam može pomoći da kontrolišete ili preusmerite nemiran um koji često dovode do nesanice. Pored toga, može vam pomoći da opustite vaše telo, oslobađajući napetost i stavljajući vas u mirno stanje u kojem je veća verovatnoća da ćete zaspati.
9. Smanjuje osećaj bola
Vaša percepcija bola je povezana sa vašim stanjem uma i može biti povišena u stresnim uslovima. Neka istraživanja sugerišu da bi uključivanje meditacije u vašu rutinu moglo biti korisno za kontrolu bola. Velika meta-studija koja je obuhvatila skoro 3.500 učesnika zaključila je da je meditacija povezana sa smanjenim bolom. Meditantii i ne-meditanti su iskusili iste uzroke bola, ali meditanti su pokazali veću sposobnost da se nose sa bolom i čak su iskusili smanjeni osećaj bola. Meditacija može umanjiti percepciju bola u mozgu. Ovo može pomoći u lečenju hroničnog bola kada se koristi kao dopuna medicinske nege ili fizikalne terapije.
10. Snižava krvni pritisak
Meditacija takođe može poboljšati fizičko zdravlje smanjenjem opterećenja srca. Tokom vremena, visok krvni pritisak otežava rad srca da pumpa krv, što može dovesti do loše funkcije srca. Visok krvni pritisak takođe doprinosi aterosklerozi, odnosno sužavanju arterija, što može dovesti do srčanog i moždanog udara. Meta-analiza 12 studija koje su uključile skoro 1.000 učesnika pokazala je da je meditacija pomogla u smanjenju krvnog pritiska. Ovo je bilo efikasnije među starijim volonterima i onima koji su imali viši krvni pritisak pre studije. Čini se da meditacija delimično kontroliše krvni pritisak tako što opušta nervne signale koji koordiniraju funkciju srca, napetost krvnih sudova i odgovor „bori se ili beži“ koji povećava budnost u stresnim situacijama. Krvni pritisak se smanjuje ne samo tokom meditacije, već i tokom vremena kod osoba koje redovno meditiraju.
11. Dostupna je bilo gde
Ljudi praktikuju mnogo različitih oblika meditacije, od kojih većina ne zahteva specijalizovanu opremu ili prostor. Možete vežbati samo nekoliko minuta dnevno. Ako želite da počnete da meditirate, pokušajte da izaberete oblik meditacije na osnovu onoga što želite da dobijete od toga.
Postoje dva glavna stila meditacije:
Meditacija fokusirane pažnje. Ovaj stil koncentriše pažnju na jedan objekat, misao, zvuk ili vizualizaciju. Naglašava oslobađanje vašeg uma od ometanja. Meditacija se može fokusirati na disanje, mantru ili umirujući zvuk.
Otvoreno praćenje meditacije. Ovaj stil podstiče proširenu svest o svim aspektima vašeg okruženja, toku misli i osećaju sebe. To može uključivati postajanje svesnih potisnutih misli, osećanja ili impulsa.
Razmislite o postavljanju alarma nekoliko minuta ranije da biste iskoristili tišinu ujutru. Ovo vam može pomoći da razvijete stalnu naviku i omogućite da dan započnete pozitivno. Ako ste zainteresovani da uključite meditaciju u svoju rutinu, isprobajte nekoliko različitih stilova i razmislite o vođenim vežbama da biste započeli sa onom koja vam odgovara.
Prevedeno sa sajta www.healthline.com
