Već sam pisao o temi podrška i o tome kako ljudi znaju da nam „ubiju“ svaku želju za nečim. Danas bih pisao baš o tim ljudima. Znate onim koji stalno imaju problem za svako naše rešenje i spuštaju vibraciju vašeg cilja.
Kad god poželite nešto da uradite ili promenite, oni vam govore: „Nije vreme sada, pogledaj oko sebe situaciju, ne zaleći se…“ i slično.
Pročitao sam u jednom kometaru na internetu da su to njihovi strahovi, i verovatno jesu. Jer oni da se ne plaše sigurno bi živeli bolje. Oni verovatno misle da to što vi želite oni ne bi nikako mogli.
Da li treba primati savet od ovakvih ljudi?
Ja ih lično zovem „zadrte babetine“ bez obzira kog su pola. To su oni ljudi koji sve znaju o svima, samo o sebi najmanje. Kada ih pitate nešto o njima, nastaje tajac, jer ne govore o sebi, a o svojim „uspesima“ još manje. Ja iskreno volim da primam savete i komentare od uspešnih ljudi, ali ne i od zadrtih baba koje rade u državnim službama ili još bolje ne rade ništa po celi dan i stalno „kukaju“ o stanju u zemlji, koji se nisu pomučili u životu ni jedan dan i čekali da im sve padne sa neba ili da im neko nešto pokloni.
Jedna od takvih je i osoba koja je bila moja velika insipracija u životu. Stalno je imala komentare na sve moje poduhvate i zamisli. Njeni komentari bili su tipa: „Nemoj time da se baviš, ne treba ti to, šta će ti to sada, vremena su teška i ljudi nemaju para za takve stvari…“. Inače veoma je bila uticajna u mojoj široj familiji svojim ponižavanjem drugih ljudi i isticanjem sebe. Mene je lično inspirisala i svaki put kada bi mi rekla neku od ovih rečenica, ja sam znao da treba da radim suprotno od toga.
Sećam se kada sam na fakultetu imao krizu i želeo da prekinem da studiram, došla je kod moje majke i rekla: „Ma pusti dete, neka odustane, šta će mu medicina, šta će mu fakultet…?“ .
Međutim i tada sam nekako spontano znao da pratim ljude šta rade, a šta pričaju. Tada sam se zapitao zašto ona svoju decu, koja realno ne žele da završe fakultete, forsira da to urade, a meni govori ovako?
To je meni bio okidač. Tada sam odlučio i neverovatnom brzinom počeo da dajem ispite. Kada sam diplomirao, zahvalio sam joj se, a ona nije imala pojma na čemu.
Za sve što nam ljudi kažu ili urade, mi odlučujemo kakvo će značenje imati. Da li će nam ubiti volju ili nas motivisati. Hvala Bogu pa i dalje imamo moć odlučivanja.
Pratite ljude šta pričaju, a šta rade… To će vam odlično odgovoriti na vaše pitanje: „Da li da poslušam savet“?
Odgovoriće vam na pitanje i ako pogledate kako ta osoba živi? Da li je uspešna? Koliko je uspešna i cenjena?
Šta je njen uspeh?
