Poštovanje… mišljenja, života, iskustva. Svako od nas ima svoje iskustvo. Svoj život koji živi i misao koju kreira. Kao što vi imate pravo na sve ovo imaju i drugi. Reći ću vam jednu neverovatnu stvar, a to je da su oni možda i u pravu, možda vi niste, ali to nije važno.
Važno je poštovanje svakog ljudskog bića sa svim njegovom znanjima i iskustvima. Dajte ljudima šansu da vam kažu i dozvolite sebi da čujete. Ako na nečiju priču počnete sa ali ja, znajte da ne poštujete drugu osobu. Ako vam neko nešto priča, nije nužno o vama i nije nužno da vas pita za mišljenje. Možda samo želi da vam ispriča. Ego se ovde često meša i ne daje da neko nešto zna više ili bolje, nego uvek kreće “ali ja to već radim” ili “odavno znam” ili “pa nije baš tako”.
Poštovanje znaci saslušati, potvrditi da slušate i ponoviti kao znak da ste tu. A sve ostalo može doći kasnije.
Lako je praviti se pametan. Lako je uvek kontrirati. Probajte da saslušate, potvrdite i podržite. Da li vam je važnije da ste u pravu ili da se osoba oseća dobro u vašem prisustvu?
Potrebno je poštovati život pre svega, svako živo biće koje hoda pored nas, jer svako ima neku svoju priču koju je živeo i neki svoj put koji će živeti. Pokazati zahvalnost za ljude oko vas je ključ. Ko god to bio, konobar u restoranu, prodavac u supermarketu ili na pijaci. Svako radi najbolje što zna sa resursima koje ima.
Pa treba poštovati čak i one nadmene koji se šale na račun drugih naizgled jadnijih od njih, samo se pitam ko je jadniji u toj situaciji. Sedim i gledam par onako dobro stojećih ljudi koji na neki način ponižavaju momka koji oko njih čisti da to mesto gde oni sede bude lepo i čisto. I pitam se da li to rade iz straha. Šta bi se desilo kada bi se sutra probudili i bilo bi im nužno da rade baš to? Kako bi se osećali, da li bi očekivali upravo takve nadmene ljude koji bi ih ponižavali?
Oduvek sam se divio ljudima koji su bogati, a skromni. Koji imaju sve, a ponašaju se kao da nemaju ništa. Koji poštuju svako živo biće i spremi su da pohvale, a ne da nađu zamerke.
Naša perspektiva je samo naša i ničija više. Naše razumevanje drugih ljudi nije do njih, već do našeg iskustva. Lepa reč i osmeh ne znači slabost, već snagu i poštovanje. U našem se društvu to malo poremetilo pa vlada uverenje da kada se smejete, slabi ste i ljudi mogu da manipulišu vama.
A u stvari ljudi koji se smeju samo se ne boje da će biti povređeni ili izmanipulisani. Oni dočekuju dan, ljude, situacije sa osmehom, zahvalnošću i spremnošću na učenje. Svaki novi čovek, situacija ili iskustvo je samo to i ništa drugo.
Poštovanje se može povezati sa razumevanjem i tolerancijom.
Postoji velika povezanost sa samopoštovanjem i samopouzdanjem, ali o tome u nekom drugom blogu…
