Šta god uradili, rekli ili pokazali, ljudi će pričati o nama. I to je činjenica. Da li je potrebno da budemo opterećeni time? Svakako da ne, jer ne možemo se dopasti svima. Međutim šta je ono što je osnovni ljudski instinkt, da pripadamo nekoj grupi i da budemo prihvaćeni.
Da bismo bili prihvaćeni mi često odstupamo od stvari koje su nam važne i počinjemo da radimo samo ono što je društveno prihvatljivo, tj. što će učiniti da nas ljudi prihvate. Iz tog straha od prihvatanja javlja se i manjak samopouzdanja, nedostatak inicijative, melanholija. Jer mnogo je lakše da ne radimo ništa nego da se trudimo i ne budemo prihvaćeni.
Pa šta raditi?
Pre svega odvezati se od očekivanja drugih i postaviti svoja očekivanja od njih. Makar u svojoj glavi za početak, a onda ih i predstaviti drugima. Samim tim što nemamo potrebu da zadovoljimo tuđa neizrečena očekivanja dobijamo slobodu da budemo autentični.
Raditi ono što vam prija i osloboditi se straha da nećete biti prihvaćeni. Ljudi koji su autentični su češće prihvaćeni jer su svoji i obično budu vođe. Šta je najgore što može da se desi ukoliko ne budete prihvaćeni? Da promenite posao, društvo, lokaciju… to je sve normalno i zove se rast i razvoj. Kada pravaziđemo određene stvari vreme je za promenu i rast.
Dozvoliti da nam bude neprijatno. Jer to je dobro stanje. Tada rastemo i menjamo ustaljeni način života. Svaki put kada širite svoje granice javi se mala neprijatnost i iza nje sledi zadovoljstvo. Uvek imajte na umu da sledi zadovoljstvo.
Kada širite svoje granice, otvarate se i za nove mogućnosti, poznastva i poslove.
Radite neočekivane stvari. Iznenadite sebe. Oduševite sebe nekim gestom ili postupkom.
Birajte ljude za prijatelje, nemojte da oni biraju vas. Birajte posao, nemojte raditi bilo šta zbog novca, birajte partnera koji vam odgovara, nemojte prihvatati kompromise. I očekuje vas vaš život, ne nečija tuđa priča u koju se vi ne uklapate.
