Mindfulness svi znamo – ali retko ko razume šta stvarno znači

Znamo definiciju, ali izbegavamo ono što nas tamo čeka

Autor: dr Darko Cvetković, osnivač Energy House Instituta

Problem

Većina ljudi zna šta je mindfulness na nivou definicije, ali retko ko ga zaista živi. Problem nije u razumevanju, već u tome što često izbegavamo ono što ćemo zateći kada zaista zastanemo.

Rešenje

Mindfulness nije samo stanje mira i prisutnosti. To je sposobnost da ostanemo sa sobom, čak i kada ono što zateknemo nije prijatno.

Metod

Kroz mindfulness praksu učimo da prepoznamo automatske mentalne obrasce i ostanemo prisutni bez bežanja. Promena ne nastaje kroz razumevanje, već kroz direktno iskustvo prisutnosti.

——–

Pre nekoliko dana sam pitao ljude na mom Instagram profilu jedno jednostavno pitanje: „Šta je za vas mindfulness?“

Odgovori su dolazili brzo.

• „Svesna prisutnost.“
• „Biti u trenutku.“
• „Posmatrati bez reakcije.“
• „Stanje čistoće uma.“
• „Kao kada šetam pored reke i slušam vodu.“
• „Biti svestan svega što radim, osećam i mislim.“

Kada sve to pročitaš, deluje kao da je sve jasno. I jeste.
Na nivou razumevanja – svi znamo šta je mindfulness, ali onda se nešto čudno desi. Znamo šta je, a ne živimo ga. Znamo da treba da budemo prisutni, a dan prođe u mislima. Znamo da treba da usporimo, a ne znamo kako. I tu dolazimo do dela o kome se mnogo manje govori.

Jer postoji jedna stvar koju ljudi retko kažu naglas kada pričaju o mindfulnessu.

Nije problem u tome što ne možemo da budemo prisutni, već što ne želimo uvek da budemo prisutni u onome što ćemo tamo zateći. Jer kada zaista zastaneš… ne susretneš prvo mir, susretneš nemir. Misli koje guraš pod tepih, emocije koje ne stižeš da osetiš, umor koji ignorišeš, rečenice koje ne izgovaraš. I zato mnogi ljudi ostanu samo na definiciji.

„Biti prisutan.“
„Biti svestan.“
„Biti u trenutku.“

Zvuči lepo, ali ne objašnjava šta se dešava kada to zaista pokušaš.

Navikli smo da budemo u pokretu, ne fizički – nego mentalno. Sa jedne misli na drugu. Sa jednog zadatka na sledeći, sa jednog problema na novi problem. I to nije slučajno, jer dok si u pokretu ne moraš da se zadržiš i kada se ne zadržiš ne moraš da osetiš. Mnogo je lakše baviti se tuđim potrebma, problemima, ciljevima nego se zadržati kod svojih, jer ko zna šta će tu da se nađe.

Mindfulness prekida taj obrazac. Ne tako što te opušta, nego tako što te zaustavi dovoljno dugo da primetiš šta se zapravo dešava. I tu dolazi do prve stvarne promene. Ne spolja, nego iznutra. Shvatiš da nisi umoran samo zbog obaveza, nego zato što si dugo bio odsutan iz sopstvenog života. Da ne tražiš stalno nešto da jedeš zato što si gladan, nego zato što pokušavaš da nadoknadiš energiju koju si izgubio. Da problem nije samo u okolnostima, nego u tome što je izgubljen kontakt sa sobom.

Možda je zato najtačniji opis mindfulnessa zapravo onaj koji svi već poznajemo. Onaj trenutak kada si negde na nekom mestu, sa nekim ljudima, uživaš i pomisliš: „Voleo bih da ovaj trenutak traje večno.“

To je mindfulness.

Ne zato što je urađena tehnika, već zato što želiš da budeš upravo tu, upravo sada, pune svesti i zato što ti misao nije na nekom drugom mestu. Ali da se razumemo, mindfulness nije pokušaj da taj trenutak zadržiš ili produžiš. On je sposobnost da počneš da primećuješ i one trenutke koji nisu tako prijatni, a da iz njih ne pobegneš odmah.

Možda mindfulness i nije način da se smiriš. Već način da se upoznaš bez ulepšavanja, preskakanja, bežanja. I možda upravo tu počinje promena. Ne kada naučiš šta mindfulness jeste, nego kada prvi put osetiš prisustvo i prihvatanje u onome što ti možda nije prijatno.

Mindfulness na početku često nije prijatan, možda je to i najiskrenija istina o njemu. Jer prisutnost ne bira samo lepe delove, ne propušta samo ono što želimo da vidimo, pokazuje sve. I upravo u tome leži njegova vrednost, jer tek kada se jasno vidi šta se zaista dešava pojavljuje se mogućnost promene.

Postoji jedan trenutak koji se često javlja kada započne praktikovanje mindfulnessa, nije spektakularan, nema euforije, ali je tih i važan. To je trenutak u kome se prvi put ne pobegne.

Kada se oseti nelagoda – i ostane se tu još nekoliko sekundi.
Kada se primeti misao – i ne krene se odmah za njom.
Kada se uoči impuls za beg – i samo se to primeti.
Tu počinje nešto novo.

Za poneti

Svi znamo šta je mindfulness. Ali prava razlika ne nastaje u razumevanju. Nastaje u trenutku kada prestaneš da bežiš i počneš da budeš tu, sa sobom.

——-

Ako želiš da ovo ne ostane samo na razumevanju, već da kroz praksu naučiš kako da ostaneš prisutan i kada nije prijatno, upravo tim veštinama bavimo se na Mindfulness Intensive edukaciji.

Saznaj sve detalje OVDE