Kako danas živimo brzo, nekada dajemo prioritet obavezama i zadacima u odnosu na sopstveno stanje i međuljudske odnose. A bilo bi divno da sve te zadatke završimo brže i da imamo više vremena za sebe i nama bliske ljude, zar ne?
Pre svega dobro je da nam prioritet budu stvari koje nam izazivaju nelagodu, stres ili napetost. Znate one zadatke koje konstantno odlažemo jer nam se čini da su najteži.
Zašto rešiti prvo njih? Iz dva jednostavna razloga:
Prvi je to što ukoliko ih ostavimo za kraj celi dan ćemo lakše i prijatnije zadatke raditi iz lošeg stanja u iščekivanju tog jednog “teškog”. A sa druge strane ukoliko to uradimo odmah sve ostalo ćemo raditi mnogo lakše i brže. Ovo ste možda već i znali jer mi sve znamo u sebi, samo još ostaje da sve to primenimo i u praksi.
Evo nekih dodatnih načina kako možemo sebe podržati da uradimo svoju “to do” listu što brže i jednostavnije.
1) Pre nego što počneš, zatvori oči na trenutak i zamisli kako ćeš se osećati kada završiš tu obavezu? Proživi taj trenutak i probaj da misleno zadržiš taj osećaj što duže. Mi radimo sve što radimo zbog osećaja koji nam sledi nakon završetka. Mnogi ljudi ne vole teretanu, ali vežbaju zbog osećaja nakon treninga. Jedemo da bismo osetili sitost i zadovoljstvo umesto gladi i slabosti. Ne volimo toliko šoping koliko volimo da obučemo novi komad gardaraobe kada krenemo na neko nama važno mesto. Zato, ukoliko ti bude stalno pred očima taj trenutak završetka, želećeš što pre da doživiš taj osećaj i u stvarnosti, zar ne?
2) Podeli obaveze na manje zadatke, poređaj ih po prioritetima i zapiši na papiru, još bolje na više različitih papira i uzimaj samo onaj papir koji je na redu. Kada imamo ispred sebe jedan papir sa svim zadacima za narednih nedelju dana i kada imamo isti papir samo sa zadacima za danas velika je razlika na nivou našeg nesvesnog uma. Sa svakim završenim zadatkom, kada ga precrtaš na papiru, osetićeš olakšanje jer si korak bliže cilju, a motivacija da ga dostigneš baš raste.
3) Skloni od sebe sve ono što ti skreće pažnju. Koliko puta su se dogodile neke sitnice koje ti oduzmu 15-20 minuta vremena. Da li ti zaista pomaže zvuk notifikacija na telefonu dok radiš nešto važno? “Samo da pročitam još ovu poruku” te odvraća od cilja. Zato predupredi sve što može da ti odvraća pažnju. Završi važne poruke i pozive pre nego se fokusiraš na rad i onda isključi ton na telefonu ili postavi očekivanje kolegama da nećeš biti na raspolagajnu određeno vreme.
4) Postavi sebi realne rokove za završetak. Imati svest o tome koliko je 5 minuta stvarno vremena mnogo znači. “Ma ja ću to za čas” može da ti stvori mnogo nepotrebnog stresa i utiče na kvalitet završenog posla, baš zato što ne znamo koliko je 5 minuta i koliko određene aktivnosti mogu da traju. Vežbaj svoju procenu vremena i na kraju svakog dana oceni sebe kako se snalaziš u organizaciji vremena.
5) Ukoliko negde zapneš, potraži pomoć prijatelja, porodice, kolege ili mentora. To je potpuno u redu. Iako smo programirani da je traženje pomoći slabost, krajnje je vreme da osvestimo šta nam je korisnije. Da li da ostajem prekovremeno ili da zatražim pomoć. Kada to uradiš par puta shvatiš da “ma mogu ja to sam” te može koštati mnogo vremena koje bi bilo lepše da iskoristiš za neke druge stvari. Na primer, kafu sa dobrim prijateljem ili trening.
Zapamti: OK je da ponekad odlažemo obaveze, ljudi smo, nismo mašine. Ali je važno da toga budemo svesni i svedemo odlaganje na najmanju moguću meru. Recimo da je planiranje svesno i korisno odlaganje.
