Emocije imaju veliki značaj u životu svakog čoveka. One utiču na to kako opažamo svet oko sebe, kako se odnosimo prema sebi i drugima i kakve odluke donosimo. U ovom tekstu govorićemo o emocijama ljutnje i besa.
Ljutnja i bes su važan deo emocionalnog spektra i emocije koje se često smatraju istovetnim. Međutim, postoje razlike među njima. Kada je kontrolisana, ljutnja može biti dobra i da doprinese ličnom razvoju, dok bes ne ostavlja tu mogućnost.
Kako bi se izbegle negativne posledice besa i ljutnje, važno je razumeti njihovu prirodu i razlike među njima. To je značajno iz više razloga, o kojima ćemo pisati u narednim redovima. Pročitajte!
Ljutnja i sva njena lica
Ljutnja je sasvim normalna i zdrava emocija. Kada je prisutna u slabijem intenzitetu, može da bude pokretač zdrave promene i razvoja, ali kada naraste i izmakne kontroli postaje destruktivna po nas i okolinu, stvara probleme na poslu sa kolegama, u ličnim odnosima, postaje štetna po zdravlje i urušava kvalitet života. Nešto poput vatre u narodnoj poslovici koja kaže da je vatra dobar sluga, a loš gospodar.
Reč je o emociji koju iskusimo još prvim godinama života. U momentima kada se osoba suoči sa frustracijom, nepravdom ili bolom, javlja se doživljaj ljutnje. Koliko god delovalo neobično, iz svega toga često nastaju i brojne pozitivne posledice. Naime, ljutnja aktivira procese koji telu obezbeđuju snagu, brzinu, energiju i pokreću ga na akciju. Osim toga, ljutnja je bila važna za opstanak čoveka kroz buru istorijskih događaja i promena, i može se slobodno reći da je pokrenula narode da se bore za očivanje sopstvenog identiteta i dobrobit. Ona je indikator onoga što nam je važno i pokazuje kako sе nosimo sa nepravdom.
U najvećem broju slučajeva, vreme reakcije u ljutnji je kratko i zahteva brzo rešavanje problema i promene u komunikaciji. Kao i kod ostalih emocija, tako je i ljutnja praćena promenama na fiziološkom i biološkom nivou. Kada smo ljuti, brzina pulsa i krvni pritisak se povećavaju, dolazi do podizanja nivoa adrenalina, noradrenalina i kortizola.
Kada intenzitet ljutnje prekomerno naraste, ona može da bude praćena određenim oblicima negativnog ponašanja koje je nepoželjno i društveno neprihvatljivo. To se dešava u situacijama kada osobom preovlada nekontrolisana ljutnja, odnosno bes.
Bes kao nezdrava emocija
Bes i ljutnja se često koriste kao sinonimi, ali se značajno razlikuju. Obe se svrstavaju u negativne emocije, koje se pak dele na zdrave i nezdrave. Zdrava negativna emocija je ljutnja, a njen parnjak je bes, koji je nezdrava negativna emocija.
Zdrave i nezdrave emocije se razlikuju i po kognitivnoj komponenti. Ono što je svojstveno negativnim emocijama, pa i besu, je da su intenzivnije, trajnije i u njihovoj osnovi je iracionalni način razmišljanja, dok su zdrave emocije u osnovi racionalne, kratkotrajnije i slabijeg intenziteta.
Ljutnja i bes se razlikuju i po tome kakav uticaj imaju na nas. Bes je mnogo snažniji po intenzitetu, kratkotrajniji u odnosu na ljutnju, i najčešće je usmeren ka spolja prema izvoru frustracije. Ispoljava se kroz impulsivno i agresivno ponašanje koje najčešće ima negativne posledice.
Kada osobu preplavi osećanje besa ona ima doživljaj gubitka kontrole, da nije sva svoja i da “neka sila” vlada njome. Besna osoba se ponaša najčešće nepromišljeno i gubi perspektivu i fokus. Donosi loše i impulsivne odluke zbog kojih kasnije može zažaliti. Usled besa i impulsivnog ponašanja ulazi u konflikte koji su praćeni neželjenim posledicama u sferi socijalnih odnosa, a mogu dovesti čak i do emocionalnog i fizičkog nasilja.
Nasuprot ovome, ljutnja ima potencijal da pokrene osobu na akciju da promeni okolnosti koje je čine ljutom, da kroz to iskustvo postigne skok u ličnom razvoju.
Trajnost ljutnje i besa
Bes je, kako smo već pomenuli snažna, intenzivna i kratkotrajna emocija.
Ljutnja, s druge strane, može da traje dugo, da se kao posledica brojnih razočarenja, doživljenih nepravdi i frustracija nagomilava u našem unutrašnjem svetu i da kroz ponašanje biva ispoljena u momentima kada usled frustracije zakaže naš sistem samokontrole. Dugotrajno osećanje ljutnje kod osobe izaziva stres, anksioznost, brojne psihosomatske smetnje, kao i probleme kardiovaskularne prirode. Kao takva, ona slabi naš imunološki sistem.
Kako da upravljamo ljutnjom i besom?
Upravljanje besom i ljutnjom ne znači da nikada ne treba biti ljut, već podrazumeva učenje kako da prepoznate svoju ljutnju i bes, kako da se nosite sa njima i da ih ispoljite na konstruktivan i zdraviji način. Usvajanjem tehnika i znanja za kontrolu besa sebe razvijate, jačate i značajno smanjujete mogućnost da se zbog nepromišljenih reakcija u besu ili ljutnji kasnije kajete.
Upravljanje besom je veština koja se uči i uvek ima prostora da se dodatno razvija. Ova veština značajna je za samokontrolu svih emocija, a osim toga doprinosi i razvoju emocionalne inteligencije.
Načini na koje se kontrola emocija može postići su raznoliki, a jedan od efikasnijih je mindfulness trening, koji nudi niz dragocenih alata i tehnika, i čijom primenom povećavamo svesnost, postajemo smireniji, poboljšavamo vezu između uma i tela, povećava se strepljenje a reaktivnost je smanjena.
Treba istaći i da je veoma značajna telesna komponenta besa i ljutnje i da na njoj takođe treba raditi. Važno je pripremiti telo kako bi osoba mogla da se fokusira na promišljanje i prosuđivanje, dovesti ga u stanje relaksacije, opuštenosti, ublažiti dejstvo stresa. To se može postići vežbama disanja, jogom i meditacijom.
Mišljenje i opažanje utiču na emocije ljutnje i besa
Naš emocionalni odgovor na okolnosti i događaje oko nas dobrim delom zavisi od našeg mišljenja i opažanja. Zbog toga je dobro znati da svesno možemo upravljati našim emocijama, odnosno da možemo raditi na tome da ispoljavanje emocija bude kontrolisano.
Osim kroz ponašanje, emocije se ispoljavaju dobrim delom kroz verbalnu i neverbalnu komunikaciju. Komunikacija u ljutnji najčešće vodi do nerazumevanja ili konflikta koji može urušiti relacije koje ste godinama gradili, na poslu ili u privatnom životu. To niko ne želi.
Ono što možete preduzeti je da svoj fokus usmerite ka ličnom razvoju. Radom na poboljšanju sposobnosti komunikacije i menjanjem unutrašnjih programa razmišljanja, osećanja i ponašanja, sebe možete da dovedete u poziciju da uspešno prepoznate okidače koji podstiču ljutnju (situacije ili osobe), da ih sagledavate iz drugačije perspektive i da ih menjate.
Pritom, uspešno možete i da kontrolišete sopstvene reakcije i osećanja. Važno je da znate da se ovo ne postiže preko noći, već je potrebno vreme i učenje kroz različite treninge poput NLP, ali i drugih pažljivo osmišljenih programa i edukacija.
Onda kada uspostavimo snažnu samokontrolu emocija sprečićemo sve loše posledice besa i ljutnje, a s druge strane koristićemo ljutnju kao pokretač u pravcu ličnog razvoja i jačanja samopouzdanja.
Glavno pitanje je da li želite da ljutnja kontroliše vas ili da vi kontrolišete ljutnju? Zašto je to važno? Pre svega jer dugotrajno taloženje ljutnje može da uruši zdravlje osobe, da oslabi imunitet organizma, pa čak i da dovede do ozbiljnih psihosomatskih oboljenja. Pored toga, odluke koje se donose u ljutnji ili besu najčešće nisu dobre i uglavnom rezultiraju nekonstruktivnim ponašanjem zbog kog se kasnije čovek kaje.
Važno je naglasiti da sve zavisi od nas i da postoje načini da postanemo gospodari sopstvenih emocija, da biramo kako ćemo i u kom intezitetu ispoljiti ljutnju. Zato, budite mudri i odgovorni prema sebi i putem mindfulness treninga i drugih gore opisanih načina ojačajte sposobnost samokontrole ovih emocija.
