Samouverena osoba sposobna je da kroz brojne životne prekretnice i probleme prođe bez značajnijeg narušavanja slike koju ima o sebi. Za takvu osobu možemo reći da je „puna samopouzdanja“, tačnije da ima stabilno samopouzdanje.
Kako bismo razumeli važnost samopouzdanja i njegovu ulogu u životu pojedinca važno je da se bliže upoznamo sa osnovnim karakteristikama i faktorima koji ga oblikuju, kao i sa načinima na koje se ono može razvijati i ojačati.
Samopouzdanje je ključni element bez koga nema psihološkog i emocionalnog blagostanja. Utiče na način na koji osoba doživljava i opaža sebe i svet oko sebe. U bliskoj je vezi sa samopoštovanjem i stavom koji imamo prema sebi. Ova veza je uzročno posledična – jačanje samopouzdanja je direktno povezano sa porastom samopoštovanja i obrnuto. Samopouzdanje je, jednostavno, vera u sebe (Benabou i Tirol 2002.).
Razvoj samopouzdanja i lični rast
Lični rast i razvoj je direktno povezan sa rastom samopouzdanja. U životu nema napredovanja i uspeha ukoliko izostane vera u sebe i svoje sposobnosti. Kada čovek veruje u sebe, onda je prešao pola puta do uspeha. Pa čak i onda kada uspeh izostane, osoba sa stabilnim samopouzdanjem će iz takve situacije izaći bez sumnje u sopstvene sposobnosti, realno će sagledati razloge i uložiće dodatni trud na putu do postavljenog cilja.
Brojne tehnike koje su dostupne u cilju ličnog rasta i razvoja, mogu biti dragoceno sredstvo za jačanje sopstvenih snaga i sposobnosti neophodnih za uspeh i zadovoljstvo u životu i radu.
Samopouzdanje se gradi čitavog života. Pre svega kroz rad na sebi, razvijanjem veština, sticanjem profesionalnih znanja, pohađanjem NLP treninga, mindfulness programa, kroz meditaciju, psihoterapiju, kroz nova iskustva koja se stiču izvan zone komfora i uz pomoć značajnih osoba iz okruženja. Svako novo iskustvo se doživljava kao prilika za učenje.
Razvoj samopouzdanja kreće od ranog detinjstva i brojni faktori utiču na njegovo oblikovanje. Pre svega, to su roditelji i bliske osobe, vršnjačka grupa, kolege, ali i šira sredina, društveni momenat u kome osoba živi, genetika, mediji, pa čak i društvene mreže na kojima smo prisutni, i tako dalje.
Nisko ili visoko samopouzdanje je najčešće zasnovano na percepcijama sopstvenih sposobnosti i veština koje su često nerealne, odnosno podcenjene ili precenjene. Samopouzdanje koje se oslanja na spoljašnje faktore je krhko, menja se od situacije do situacije i potrebno je mnogo raditi na njegovom povećanju i stabilnosti.
Ukoliko sebe upoređujemo sa drugima, svoju vrednost procenjujemo kroz neka spoljašnja postignuća, materijalna dobra, prijatelje, onda je najčešće prisutno uslovljavanje tipa vredim dok imam prijatelje, vredim kada sam uspešan na poslu, kada me šef pohvali ili kada položim ispit i sl.
Sa druge strane, osoba sa zdravim samopouzdanjem je pre svega svesna svojih potreba i funkcioniše u skladu sa njima, zna koliko vredi, svesna je sopstvenih nedostataka i radi na tome da ih otkloni. Nema potrebu za priznanjima od strane okoline. Sama je sebi oslonac i podrška. Postavlja dostižne ciljeve, ponaša se asertivno i prihvata kritiku, ali svakako slavi svoj uspeh.
Samopouzdanje može da oscilira zavisno od situacija, da snažno samopouzdanje prisutno u mladosti izgubi na svom intenzitetu u nekim srednjim godinama. Takođe, ono može da bude izraženo u nekim oblastima života. Na primer, na profesionalnom planu, a da na ličnom planu bude nisko, što opet zavisi od iskustva i drugih faktora. Jačanje samopouzdanja je u stvari neprekidan, “živ“ proces koji pruža mogućnost razvoja i rasta celokupne ličnosti.
Važnost samopouzdanja
Bez obzira koji je teorijski okvir za tumačenje i razumevanje samopouzdanja i samopoštovanja, u skladu sa rezultatima brojnih studija i istraživanja, stručnjaci smatraju da bez dileme uspeh u životu direktno korelira sa stepenom samopouzdanja i samopoštovanja.
Deca sa stabilnim samopouzdanjem postižu bolje rezultate u školi, kasnije u srednjim godinama bivaju zadovoljniji poslom koji obavljaju. Utvrđena je i povezanost samopoštovanja sa osećanjem sreće, tako da viši nivoi samopoštovanja predviđaju i viši nivo sreće.
Naučno je dokazano da samopouzdanje ima važan uticaj čak i na brzinu oporavka od operativnih zahvata. Šanse za preživljavanje kod rizičnih operacija veće su kod pacijenata sa stabilnim i visokim samopouzdanjem. Neka istraživanja su dokazala postojanje direktne zavisnost između stepena samopouzdanja i mentalnog zdravlja.
Nasuprot ovome, postoje i studije čiji rezultati sugerišu da je poslednjih 50 godina došlo do porasta samopouzdanja u društvu uopšte, što je povećalo zastupljenost narcizma i nerealnih očekivanja.
Koje su posledice niskog samopouzdanja?
Nisko samopouzdanje ima svoje posledice. Neke od njih su stidljivosti, teškoće u komunikaciji, distanciranje od socijalnih interakcija, nedostatak asertivnosti, anksioznost, razvoj negativnih i kritičkih misli upućenih sebi i dr.
Ovaj „unutrašnji kritičar“ biva glasan kada je osoba uznemirena, suočena sa neuspehom ili je osuđena od strane okoline. Glasan i uporan „unutrašnji kritičar“ može izazvati nevolju u smislu da može podstaći razvoj tuge, depresije i anksioznosti kod osobe, usled kojih je njeno funkcionisanje otežano.
Posledice u praktičnom smislu su da vremenom osoba počinje da veruje u to da je manje vredna, da izbegava situacije u kojima bi mogli da je osuđuju, sumnja u svoje već stečene veštine i znanja, stalno očekuje neuspeh, misli da ne zaslužuje zadovoljstvo i sreću. Pažnja je usmerena uglavnom na greške, dok istovremeno ignoriše ono što je učinila dobro i uspešno.
Nekoliko načina za efikasno povećanje samopouzdanja
Postoji mnogo načina da ojačamo svoje samopouzdanje, a mi ćemo se fokusirati na neke od najefikasnijih.
#1 Mindfulness
Prvi korak je uvežbavanje prisutnosti ili svesnosti. Mindfulness je puno opažanje okruženja, svega što se događa oko nas i unutar nas. Kao takav, predstavlja moćno sredstvo u uspostavljanju sveukupnog psihičkog i fizičkog blagostanja. Treba se posvetiti sebi i pažljivo oslušnuti sopstvene potrebe, prihvatiti sopstvenu autentičnu prirodu i nakon toga prihvatiti ličnu odgovornost u radu na podizanju samopouzdanja. Ovo je dobar start za uspešan maraton.
Samopouzdanje raste i opada, tako da je potrebno dugotrajno raditi na njegovom razvoju i rastu. Pozitivna slika o sebi nije dovoljna sama po sebi i ne proizvodi ništa – održiv osećaj sigurnosti proizilazi iz pozitivnog i produktivnog ponašanja (Selingmen 1996.).
Pre nego što se otpočne sa radom na samopouzdanju, neophodno je utvrditi na kom se nivou ono nalazi kod konkretne osobe. U širokoj upotrebi je Rozenbergova skala samopoštovanja koja indirektno ukazuje i na kom je nivou samopouzdanje. Rozenberg je 1965. godine razvio petostepenu skalu koja se sastoji od deset pitanja. Ova skala se široko primenjuje kao instrument jednostavnog načina upotrebe, lake razumljivosti i brzog načina bodovanja.
#2 Neuro lingvističko programiranje
NLP je danas široko prihvaćen način da se kroz pažljivo osmišljene i efikasne tehnike unaprede sopstvene lične kompetencije i da se pritom izmene duboko ukorenjena uverenja, strahovi, i nekorisni obrasci ponašanja, a da se ojača samopouzdanje i samopoštovanje, kao i osećanje samoefikasnosti.
Kroz razvijanje i poboljšanje komunikacionih veština povećava se uspešnost u interpersonalnim relacijama, kod kuće i na poslu, što dodatno jača samopouzdanje. Takođe, NLP doprinosi efikasnosti u odabiru realnih ciljeva i načina njihovog ostvarivanja.
#3 Redovna fizička aktivnost
Rekreativno bavljenje nekim sportom je blagotvorno za fizičko zdravlje, ali je i dobar način za ublažavanje posledica stresa. Uz to, povećava samopouzdanje kroz osećanje zadovoljstva sobom i svojim telom nakon treninga. Ukoliko se osoba ne oseća fizički jakom i izdržljivom, minimalne su šanse da nivo njenog samopouzdanja bude stabilan.
#4 Napuštanje zone komfora
Treba imati na umu da je neuspeh sastavni deo puta ka ostvarivanju cilja i krajnjem uspehu. Potrebno je naporno raditi i suočiti se sa svojim manama i slabostima kako bi se ojačalo samopouzdanje i samopoštovanje. Čak i ljudi koji nam se čine izuzetnim, u nekom segmentu svog života se suočavaju sa neuspesima koje doživljavaju kao sasvim normalan deo životnog putovanja.
Dopustite sebi da opet budete na početku i da učite. U redu je biti nesavršen i napustiti zonu komfora radi sticanja novih iskustava i pomeranja ličnih granica. Kada se uspešno savlada zadatak izvan zone komfora, tada se najviše gradi poverenje u sebe!
#5 Ućutkajte unutrašnjeg kritičara
Prestanite sa upućivanjem samokritičnih poruka i misli. One direktno slabe samopouzdanje. Upućujte sebi dobre i ohrabrujuće misli, budite saosećajni i ljubazni, govorite sebi ono što biste govorili osobi koju volite i cenite najviše na svetu.
Zašto treba negovati i jačati samopouzdanje?
Osoba sa zdravim samopouzdanjem uživa u slobodi i hrabrosti da pravi izlete izvan zone udobnosti koji su nova prilika za rast i lični razvoj. Ne strahuje od mišljenja okoline, nema osećanje anksioznosti, sposobna je da doživljava zadovoljstvo i uživa u svakodnevnom životu i radu. Vrednuje svoje uspehe i ne stidi se neuspeha, već ih prihvata kao signal da treba uložiti više truda na putu ka postavljenom cilju.
Osoba koja ima čvrsto samopouzdanje uživa u druženju i komunikaciji sa ljudima iz okruženja, gradi kvalitetne i trajne međuljudske relacije. Oseća se dobro sama sa sobom i u dubokoj je vezi sa svojim potrebama i svojim bićem. To je dovoljan razlog da se nakon čitanja ovog teksta promisli i odabere neki od načina na koji je moguće ojačati svoje samopouzdanje.
