Kako sam promenio odnos prema hrani kada sam počeo da slušam svoje telo

Od jedenja „usput“ do svesnog izbora energije

Autor: dr Darko Cvetković, osnivač Energy House Instituta

Problem

Mnogi ljudi danas jedu brzo, usput i bez mnogo razmišljanja. Hrana često postaje način da brzo dobijemo energiju kada smo umorni, pod stresom ili kada nam padne koncentracija. Ali posle tog kratkog naleta energije često dolazi pad – umor, pospanost i osećaj težine u telu.

Rešenje

Promena odnosa prema hrani ne mora da znači stroge dijete ili zabrane. Mnogo veća promena nastaje kada počnemo da primećujemo kako određena hrana utiče na naše telo, energiju i koncentraciju. Kada počnemo da slušamo telo, izbori se često menjaju prirodno.

Metod

Kroz mindfulness pristup učimo da razvijemo veću svesnost o telu, gladi, energiji i emocionalnim okidačima koji utiču na način na koji jedemo. Ta svesnost često menja odnos prema hrani mnogo više nego bilo koja dijeta.

——

Dugo vremena nisam razmišljao o tome kako hrana utiče na moje telo. Jeo sam kada stignem i šta stignem. Kafa da pokrene dan. Pecivo kada zatreba energija. Nešto slatko kada padne koncentracija. U tom periodu često sam imao osećaj da mi stalno nedostaje energije. A paradoks je bio u tome što sam upravo iz hrane pokušavao da je dobijem. Tek kasnije sam počeo da primećujem nešto zanimljivo.

Kada počneš da primećuješ posledice hrane

Danas jedem drugačije. Ne zato što sam na posebnom režimu ishrane i ne zato što želim da se odričem svega. Jednostavno zato što sam počeo da primećujem šta sledi posle određenih izbora.

Na primer, kada pojedem mnogo testa ili peciva, vrlo brzo dolazi:

• pospanost
• pad koncentracije
• osećaj težine u telu, posebno u stomaku

To su posledice koje jednostavno ne volim. S druge strane, primećujem i razliku kada treniram. Posle treninga osećam poletnost, energiju i jasnoću. Kada ne treniram duže vreme, pojavljuje se tromost, umor i pad raspoloženja. Kada počneš da primećuješ te razlike, odnos prema hrani počinje prirodno da se menja.

Mozak je veliki potrošač energije

Jedna zanimljiva činjenica koju često zaboravljamo jeste koliko energije troši naš mozak.

Iako čini oko 2% telesne mase, mozak troši približno 20% ukupne energije koju telo koristi u mirovanju. Kada je dan pun razmišljanja, donošenja odluka i rešavanja problema, mozak stalno traži energiju. U tim trenucima mnogi ljudi posegnu za najbržim rešenjem: kafa, pecivo, slatkiši…

To zaista daje brz osećaj energije, ali često samo na kratko. Nakon toga dolazi nagli pad energije.

Kratkoročna energija vs stabilna energija

Postoji velika razlika između hrane koja daje kratkoročni energetski skok i hrane koja daje stabilniju energiju.

Hrana koja često daje kratkoročni nalet energije

Ove namirnice brzo podižu nivo šećera u krvi, ali nakon toga često dolazi nagli pad.

Primeri:

• beli hleb i peciva
• slatkiši
• zaslađena pića
• industrijski snack proizvodi
• kolači i rafinisani šećeri

Zbog naglog pada energije telo ponovo traži novi izvor hrane.

Hrana koja daje stabilniju energiju

Namirnice bogate vlaknima, proteinima i zdravim mastima oslobađaju energiju sporije.

Primeri:

• jaja
• orašasti plodovi
• riba
• avokado
• integralne žitarice
• povrće
• mahunarke
• jogurt i fermentisani proizvodi

Ove namirnice pomažu telu da održava stabilniji nivo energije tokom dana.

Varenje takođe troši energiju

Proces varenja zahteva veliku količinu energije. Digestivni sistem koristi približno 10% ukupne dnevne energije samo za obradu hrane. Zato mnogi ljudi posle velikog obroka osećaju:

• umor
• pospanost
• sporije razmišljanje

Telo jednostavno preusmerava energiju na proces varenja. Zbog toga je korisno obratiti pažnju šta i koliko jedemo kada imamo važne sastanke, zadatke ili mentalno zahtevne aktivnosti.

Nervni sistem i način na koji jedemo

Način na koji jedemo povezan je i sa našim autonomnim nervnim sistemom. Postoje dva glavna režima rada.

Simpatički nervni sistem („bori se ili beži“)

Aktivan je kada smo pod stresom, u brzini ili mentalno preopterećeni. U tom režimu telo se fokusira na preživljavanje, a varenje nije prioritet.

Parasimpatički nervni sistem („odmori se i vari“)

Ovaj sistem aktivira se kada smo opušteni i osećamo se bezbedno. Tada telo može optimalno da vari hranu i apsorbuje hranljive materije. Zato način na koji jedemo — brzo, pod stresom ili svesno — ima veliki uticaj na to kako naše telo koristi hranu. Možda zato mnoge tradicije imaju trenutak zahvalnosti ili molitve pre obroka. To je zapravo trenutak kada umirimo sistem i pripremimo telo za varenje. Paradoks je da se pripremamo za sastanke, treninge i obaveze, ali retko kada se pripremimo da primimo hranu u telo.

Kortizol, stres i želja za hranom

Kada smo pod stalnim stresom, telo proizvodi hormon kortizol. Kortizol ima važnu ulogu u mobilisanju energije, ali kada je hronično povišen može dovesti do:

• povećanog apetita
• želje za visokokaloričnom hranom
• većeg skladištenja energije u obliku masti

Zbog toga mnogi ljudi tokom stresnih perioda imaju veću potrebu za slatkom i kaloričnom hranom.

Svesnost menja odnos prema hrani

Za mene najveća promena nije bila u tome šta smem ili ne smem da jedem. Promena je nastala kada sam počeo da primećujem:

• kada sam zaista gladan
• kada mi zapravo nedostaje energija
• kada jedem iz navike
• kada jedem iz stresa

Kada počneš da primećuješ te razlike, izbori počinju da se menjaju prirodno. Ne zato što moraš. Već zato što razumeš posledice određenih izbora.

Na kraju, to je pitanje zdravlja.

Hrana nije samo pitanje kalorija. Ona utiče na:

• energiju
• koncentraciju
• kvalitet sna
• metabolizam
• dugoročno zdravlje

Kada počnemo da posmatramo hranu kroz prizmu energije i posledica, odnos prema njoj se menja. Ne iz restrikcije. Već iz razumevanja.

Mala refleksija za kraj

Zapitaj se danas samo jedno pitanje:

Šta je jedna mala stvar koju mogu da promenim u načinu na koji jedem?

Ne mora biti velika promena. Ponekad je dovoljno da počnemo samo da primećujemo.

Kako doći u dobro stanje

Svesnost o telu, energiji i unutrašnjim reakcijama razvijamo kroz praksu mindfulness-a.

Upravo tim veštinama bavimo se na Mindfulness Intensive edukaciji, gde učimo kako da razvijemo stabilnije stanje prisutnosti, jasnije odluke i zdraviji odnos prema sopstvenom telu i životu.