Da li ste se nekada osetili nelagodno i nezadovoljno zato što je neko drugi uspeo ili zato što poseduje osobinu koju želite vi da imate? Zavist je emocija koja se javlja u svim društvima i kulturama i prvi korak u njenom prevazilaženju jeste upravo da priznate da postoji.
U širokom spektru emocija koje osećamo i doživljavamo kao ljudska bića, zavist se često označava kao “negativna” emocija. Manifestuje se kroz osećaj nezadovoljstva koji u nama izaziva uspeh, prosperitet i obilje drugih – koje zapravo želimo za sebe. Međutim, ako se pravilno razume, prihvati i “iskoristi”, zavist može biti i podsticaj za naš lični rast i razvoj.
Kako prepoznati zavist?
Zavist se ostvaruje i pokazuje kao kombinacija negativnih emocija, možemo osećati tugu i frustraciju zato što nemamo ono što drugi imaju. Neretko se pojavljuju i ljutnja i ogorčenje prema osobi koja poseduje stvar koju mi želimo (ili ima izgrađen odnos, prijateljstvo ili vezu sa nekim ko se nama dopada). Udruženo, sva ova osećanja mogu izazvati i pad samopouzdanja. Kada se stalno poredimo sa drugima i tražimo potvrdu svoje vrednosti spolja, rezultat je neretko razočaranje u sebe, pa i samosažaljenje.
Primera radi, osoba može da oseti zavist ako kolega dobije unapređenje koje je ona želela. Možda prijatelj ostvari cilj koji još ona nije – kupovina stana, novog automobila, ženidba, putovanje i slično. Nekada osećaj zavisti nastaje i zbog uverenja da drugi imaju više talenta, sreće ili resursa. Ako vam se čini da vam ništa ne ide od ruke ili da teško savladavate prepreke, biće poprilično frustrirajuće kada vidite da drugi iste zadatke obavljaju s lakoćom.
Koji su uzroci zavisti?
Važno je razumeti da zavist nije samo posledica spoljašnjih okolnosti, već i uverenja, vrednosti i percepcija koje imamo i po kojima živimo. Ako tražimo glavne “uzroke” zavisti, onda u prvom redu treba istaći nisko samopouzdanje. Ljudi koji imaju negativnu sliku o sebi često su skloni tome da zavide, jer se ne osećaju dovoljno vrednim. Iz manjka osećaja lične vrednosti posmatraju svet i u konstantnom su “nedostatku”.
Ruku pod ruku sa niskim samopouzdanjem uglavnom ide i potreba da se poredimo sa drugima. Poređenje sa članovima porodice, sa prijateljima i kolegama lako vodi u zavist kada nemamo lepo mišljenje i izgrađenu pozitivnu sliku o sebi. Dodajmo tome faktor društvenih mreža i to što smo konstantno izloženi tuđim “uspesima”, i eto direktnog puta do razvijanja zavisti.
Nekada, uprkos svim postignućima, možemo podleći društvenom pritisku i osetiti zavist. Kada postoje visoka očekivanja porodice, prijatelja ili društva uopšte, onda lako možemo steći osećaj da nismo dovoljno uspešni. Primera radi, uspešna i talentovana poslovna žena može osećati da nije dovoljno postigla jer nije udata (jer na udaji insistiraju roditelji/društveni normative itd.). Zbog toga može zavideti jednako uspešnoj koleginici koja je udata i ima decu.
Uzrok zavisti neretko su i naše nezadovoljene potrebe. Kada osećamo da ne znamo šta želimo ili pak da imamo želje i ciljeve koje nismo postigli ni zadovoljili, zavist može biti još intenzivnija.
Psihološki aspekti zavisti
Kao što je već bilo reći na početku, iako označena kao “negativna” emocija, zavist nam zapravo može poslužiti da se razvijamo i napredujemo. Najpre, potrebno je da razumemo da se može javiti kao benigna i maligna zavist. Kada govorimo o benignoj zavisti, to je upravo ona forma koja nas motiviše da poboljšamo sebe. Ako nas zavist prema uspešnom kolegi podstakne da radimo na novim veštinama i postanemo veći profesionalac u poslu, ona može imati pozitivan efekat. Još jedan primer je osećanje zavisti prema zgodnoj prijateljici koje nas podstiče da krenemo u teretanu, vežbamo i pazimo na ishranu – dok ne ostvarimo željenu težinu.
Nasuprot konstruktivnoj “upotrebi” emocije zavisti stoji i ne tako zdrava manifestacija istog osećaja. Destruktivna forma zavisti koja vodi ka negativnim osećanjima, poput ogorčenja ili čak želje da drugi izgube ono što imaju. Dakle, umesto da se okrenemo ka sebi i tražimo rešenja da i sami dobijemo ono na čemu zavidimo, možemo upasti u ulogu žrtve, jadikovati, klonuti i prepustiti se intenzivnim osećanjima ljubomore, ljutnje, besa i duboke tuge.
Koje su posledice zavisti?
Ako se ne prepozna, ignoriše ili potiskuje i ne upravlja na zdrav način njome, zavist može imati veoma štetne posledice. Pre svega, neizbežno će doći do narušavanja odnosa sa ljudima. Zavist može izazvati sukobe i distanciranje od osoba koje smatramo „krivcima“ za naš osećaj nezadovoljstva. Kada konstantno osećamo zavist, to može voditi ka stresu, anskioznosti, pa čak i depresiji.
U takvom stanju ograničavamo sebe i svoj čini razvoj. Fokusiranje na tuđe uspehe može nas sprečiti da se posvetimo sopstvenim ciljevima i samoostvarenju.
Kako prevazići zavist?
Premda deluje kao nesavladiva emocija i prepreka koja se ne može prevazići, ipak postoje načini da zavist preobrazimo u podsticaj i iskoristimo je u konstruktivne svrhe. Prvi korak je svakako u priznavanju emocija. Veoma je važno da budemo iskreni prema sebi i prepoznamo da osećamo zavist. Jednom kad imenujemo emociju, znaćemo sa čim se suočavamo i moći ćemo da razumemo šta zapravo iza tih osećanja stoji.
Sledeći korak je rad na razvijanju zahvalnosti. Umesto da smo stalno okrenuti ka tome šta nemamo i šta nam nedostaje, poželjno je da se fokusiramo na ono što već imamo. Time možemo smanjiti osećaj nezadovoljstva. Jedan od korisnih alata na tom putu je svakako vođenje dnevnika zahvalnosti.
Potom vredi okrenuti se sopstvenim ciljevima i željama. Umesto da se poredimo sa drugima, usredsredimo se na svoj napredak i ciljeve koje želimo ostvariti. U celom ovom konceptu i transformaciji veliku korist možemo imati od promene perspektive. Umesto da gledamo na tuđe uspehe kao na pretnju, možemo da ih posmatramo kao inspiraciju za sopstveni razvoj.
Praktični saveti za svakodnevni život
Na kraju, postoje izvesni akcioni koraci koje možemo sprovoditi na dnevnom nivou kako bismo prevazišli zavist.
Ograničite vreme na društvenim mrežama
Društvene mreže često pružaju iskrivljenu sliku tuđih „uspeha“. Postavite granice kako biste smanjili negativne uticaje. Odredite deo dana i konkretnu “minutažu” za Instagram, Fejsbuk i druge mreže koje koristite. Što manje vremena na mrežama provodite, to bolje!
Razvijajte svoje veštine
Uložite vreme i trud da naučite nove veštine, da steknete neke bitne sposobnosti ili ovladate hobijem koji vas ispunjava i pomaže da pojačate samopouzdanje. Uvek je bolje provesti izvesno vreme u učenju jezika, vežbanju ili jednostavno raditi na sebi, nego trošiti dragoceno vreme na poređenje sa drugima i beskonačno skrolovanje na mrežama.
Potražite pomoć kouča ili terapeuta
Ako zavist negativno utiče na vaš život, razgovor sa terapeutom može vam pomoći da se suočite sa izazovima. Potražite mentora, psihoterapeuta ili kouča koji ima iskustva u radu i koji može da vam pomogne da otkrijete iz kog tačno razloga osećate zavist.
Zavist kao alat za lični rast
Kao što je sada već očigledno i sasvim jasno, zavist možemo razumeti i kao emociju koja nas pokreće i motiviše. Iskoristite je da usmerite energiju na rad na sebi i postanete bolja osoba. Vremenom, razvićete rezilijentnost i sposobnost da se nosite sa osećanjem nezadovoljstva. Ujedno, suočavanje sa zavišću i njena transformacija pomaže da bolje razumemo sopstvene vrednosti i šta je ono što nam je zaista važno u životu.
Kroz zahvalnost, postavljanje realnih ciljeva i razvijanje empatije, zavist može postati prilika za transformaciju i lični rast. Na kraju, ključ je u tome da se fokusiramo na sopstveni, a ne na tuđi put.
