Emocije su naš pokretač na akciju i imaju veoma snažan uticaj na naše ponašanje.
Naučnici su vekovima unazad nastojali da razotkriju svet emocija i da ta saznanja smeste u teorijske okvire, kako bi bolje razumeli i predvideli ljudsko ponašanje. Još je Čarls Darvin prepoznao i opisao emocije kao adaptivni odgovor usmeren ka manipulisanju uslovima životne sredine koji su neophodni za opstanak. Ovakvim objašnjenjem on je emocije smestio među najznačajnije karakteristike ljudskog roda.
Međutim, zanimljivo je da još uvek nije utvrđen konačan broj kompleksnih emocija koje ljudi mogu da iskuse.
Svaka osoba ima sopstveni emocionalni spektar, jedinstven poput otiska prstiju. Taj spektar je rezultat individualnih ličnih iskustava, verovanja, kulturnog porekla i sl. U tekstu koji je pred vama pokušaćemo da bliže upoznamo i objasnimo prirodu emocionalnog spektra i po čemu je on važan za lični razvoj i unapređenje života.
Šta je emocionalni spektar?
Emocionalni spektar se može objasniti kao ogromno prostranstvo u kome se odražavaju najrazličitije emocije koje doživljava neka osoba, počevši od negativnih emocija straha, besa i tuge, pa sve do sreće, radosti i ljubavi, uključujući tu sve one emocije koje su između. Svaka emocija ima svoju suprotnost, pa tako je nasuprot sreće stoji tuga, nasuprot divljenju je gađenje, naspram ljubavi je mržnja i sl.
Spektar zapravo pokazuje kako su emocije međusobno povezane i kako variraju u intezitetu tokom vremena. Upravo su ova svojstva emocionalnog spektra interesantna naučnicima i istražuju se od strane psihologa.
Važan kvalitet emocionalnog spektra je mogućnost stalnog povezivanja i mešanja emocija u pravcu razvoja složenijih emocija. Značajan momenat je otkrivanje u kojoj meri je ovaj čudesan spektar fleksibilan i podložan promenama kroz individualno iskustvo.
Najčešće se za praktičan prikaz koristi analogija sa prolaskom snopa svetlosti kroz prizmu, kada se svetlosni zrak razlaže na više boja. Isto tako neka emocija, na primer prezir, može da se razloži na dve osnovne koje je čine, a to su istovremeno osećanje besa i gađenje. Svaka osnovna emocija ustupa mesto primarnim emocijama, a svaka primarna emocija ustupa mesto većem broju sličnih složenijih emocija.
Šta kaže nauka?
Danas su teorijska znanja o prirodi emocija dosta bogata, ali to još uvek nije dovoljno, te se stalno razvijaju nove teorije i kritike. Ono što je zajedničko svim teorijama jeste ideja da se emocija zasniva na nekoj vrsti lično zasnovanog stimulusa ili iskustva, što je praćeno reakcijom u ponašanju i manifestovanjem na fiziološkom planu.
Emocionalni spektar je grafički organizovao i prikazao profesor Robert Plučik. Njegov “točak emocija” je najpoznatiji sistematski grafički prikaz spektra emocija. U centru Plučikovog kruga su osnovne emocije: strah, ljutnja, tuga, iznenađenje, radost i ljubav. Dalje se iz navedenih emocija razvijaju brojne druge kompleksne emocije, poput krivice, zahvalnosti, zavisti, ponosa i sl.
Psiholog Pol Ekman je sa svojom ćerkom Evom Ekman kroz rad na Atlasu emocija identifikovao pet bazičnih emocija i to: tuga, strah, bes, gađenje i iznenađenje. Atlas emocija je izuzetno dragoceno sredstvo za putovanje kroz svet ovih pet emocija i svih njihovih kombinacijama i nijansi. Svaka emocija je predstavljena kao kontinent koji ima svoje stanje, akciju, okidače i na kraju raspoloženja kroz koja se prolazi sve dok se ne postigne stanje smirenosti potrebno za razumevanje složenih emocija.
Interesantna je činjenica da je Atlas emocija nastao na inicijativu Dalaj Lame koji je objašnjavao potrebu za Atlasom kroz analogiju sa otkrićima Novog Sveta za koji su bile potrebne mape. Isto tako je za otkrivanje stanja mira i spokoja neophodna mapa emocija..
Emocije nisu isto što i osećanja ili raspoloženje
Iako se emocije često poistovećuju sa osećanjima i raspoloženjima, važno je napomenuti da postoji razlika. Emocije su složen obrazac reakcije koji obuhvata iskustvene, bihejvioralne i fiziološke elemente. One su način na koji se pojedinci nose sa stvarima ili situacijama koje smatraju lično značajnim.
Složene emocije su one koje obuhvataju u sebi dve ili više različitih emocija. Postoji razlika od osobe do osobe u tome kako se složene emocije manifestuju u ponašanju. Na primer, ljubomora nije nužno praćena određenim izrazom lica, za razliku od nekih drugih emocija.
Emocionalno iskustvo je sačinjeno od tri komponente: subjektivno iskustvo, fiziološki odgovor i bihejvioralni ili ekspresivni odgovor.
Iz emocionalnog iskustva nastaju osećanja. Osoba je svesna svog iskustva, a na njega mogu uticati sećanja, verovanja i brojni drugi faktori.
Raspoloženje je kratkotrajna emocionalno stanje, obično slabijeg inteziteta. Za razliku od emocija, kod raspoloženja se ne prepoznaje jasna polazna tačka, odnosno stimulus. Na primer, uvreda može da izazove emociju besa, dok ljutito raspoloženje može da nastane bez očiglednog razloga.
Tri osnovne komponente emocija
Kao što smo već pomenuli, emocije obuhvataju tri komponente: subjektivni doživljaj, fiziološka reakcija i bihejvioralna reakcija. Emocije prožimaju um i telo sa kojima čine neraskidiv sistem.
Sve emocije počinju subjektivnim iskustvom. Osnovne emocije se izražavaju na isti način kod svih, bez obzira na kulturološku pripadnost ili vaspitanje, a naše subjekivno iskustvo koje je pokretač emocija je posebno, jedinstveno i svojstveno jednoj osobi. Subjektivno iskustvo može da bude jednostavno, na primer opažanje boje nečega, ali i veoma kompleksno, kao što je gubitak drage osobe. Jedan događaj koji se iskustveno proživi može da ima različit intenzitet i da izazove različite emocije kod dve osobe. Recimo, smrt drage osobe može da izazove kod nekoga duboku tugu, dok druga osoba može da ispolji bes i žalost.
Emocija pokreće fiziološki odgovor u vidu reakcije autonomog nervnog sistema koji reguliše naše nevoljne pokrete i omogućava reakciju bori se ili beži. Brojni psiholozi smatraju da su upravo emocije i ove reakcije omogućile opstanak ljudi kroz istoriju.
Najočigledniji izraz emocije je ponašanje koje prati doživljaj te emocije. Reakcije u ponašanju su važne jer su one pokazatelj šta doživljavamo i kako se osećamo. Potiskivanje odgovara na negativne emocije ipak ima svoju manifestaciju u fiziološkom obliku, a to je ubrzani rad srca, pojačano znojenje, stomačne tegobe i dr. Dakle, veoma je važno ispoljiti emociju na prihvatljiv način kroz ponašanje, jer tako čuvate sopstveno fizičko zdravlje.
Danas je poznato da emocije utiču na zdravlje i potvrđena je tesna veza između dugogodišnjeg potiskivanja negativnih emocija i psihosomatskih bolesti. Povezanost emocija sa fiziološkim i bihejvioralnim odgovorom ilustruje da su emocije znatno kompleksniji mentalni procesi nego što to na prvi pogled izgleda.
Zašto je važno da razumemo emocionalni spektar ?
Emocije su u većini slučajeva konstruktivne i važne su za našu dobrobit. Onda kada naučeni emocionalni odgovori koji su nekada bili dobri više nisu odgovarajući u datoj situaciji ili su pak to reakcije koje ne razumemo, možemo govoriti o destruktivnom uticaju emocija.
Razumevanje emocionalnog spektra je važan korak na putu ličnog razvoja. Biti u kontaktu sa sopstvenim emocijama i razumeti ponašanje koje one pokreću naziva se emocionalna svest.
Uz to se govori često i o emocionalnoj inteligenciji koja se ogleda u opažanju, kontroli i proceni emocija. Danas je potpuno jasno da nema ličnog rasta i napredovanja u profesionalnom smislu bez razvijanja emocionalne inteligencije, koja je za uspeh i postignuće važna isto koliko i inteligencija. Emocije utiču na naše ponašanje i vrlo je važno da umemo da ih osvestimo i razumemo, da imamo više strpljenja i vremena da oslušnemo sopstveni emocionalni svet. To možemo postići kroz mindfulness trening i programe za lični razvoj koji su koncipirani tako da kroz intenzivan trening i rad na sebi razvijaju sposobnost fokusa na sopstvene misli i uspostavljaju bolju samoregulaciju emocija.
Poznavanje našeg emocionalnog spektra pruža mogućnost da precizno dešifrujemo i procenjujemo svoja osećanja i da ih prihvatimo bez kritike. Ovo je važan segment razvoja samosvesti. Jednom kada osvestimo sopstvene emocije stičemo moć da uspostavimo efektivnu kontrolu. To se odnosi na odgovarajuće prenošenje emocija, smirivanje u momentima frustracije i uspešno upravljanje emocionalnim nemirima. Onda kada imamo sveobuhvatno razumevanje sopstvenog emocionalnog spektra mi smo u prilici da razvijamo saosećanje i empatiju za ljude oko nas.
Prostor emocionalnog spektra je nepregledno prostranstvo i još uvek nisu poznate sve činjenice u vezi njega, ali je jedno sigurno – da je to resurs koji čovek treba da iskoristi u procesu sopstvenog ličnog razvoja. Razumevanjem i upravljanjem našim emocionalnim spektrom možemo da dodatno razvijamo emocionalnu inteligenciju koja nas vodi ka većoj samosvesti, boljim ličnim odnosima i empatiji. Ovo je neophodan preduslov za ispunjen život.
Emocije imaju veliku moć nad odlukama koje donosimo i nad našim ponašanjem. Onda kada se uspostavi razumevanje raličitih zamršenosti iz emocionalnog opsega i postigne dobra samoregulacija, emocije postaju naš saveznik i mi donosimo razumnije i svesnije odluke. Emocionalni spektar nam omogućava prednost koja je zapravo održala ljudski rod kroz hiljade godina unazad. Zahvaljujući emocijama ljudska vrsta je opstala i evoluirala.
Emocije dodaju boju našem životu i bilo bi dosadno živeti bez radosti, zadovoljstva, straha, uzbuđenja, neizvesnosti, brige ili ljubavi.
