Da li ste se nekada upitali zašto vam se neki ciljevi nisu ostvarili? Zašto ste se toliko ulagali i predavali, a da niste dobili ostvarenje cilja?
Sve lepo uradite, postavite cilj po svim pravilima, zapišete, pojave se ljudi, krenete u realizaciju… I u jednom trenutku sve pukne, nestane, kao da se ništa nije ni dešavalo. Vi ostanete sa gomilom propremljenih projekata, izveštaja, planova… I čemu sve to? Šta sa time da radim?
Meni se dešavalo to više puta u poslednjih godinu dana i pišem ovo iz ličnog iskustva. Ja sam odlučio da budem ok sa time i da vremenom shvatim što je za mene to bilo dobro. I danas znam.
Neki ciljevi se ne ostvaruju jer i ne treba da se ostvare, već da vas pripreme na neke veće stvari. Ti neuspesi su samo proba da li idete korak i nivo više.
Kada se posvetite nekom cilju i uložite se maksimalno u njega, vi izlazite iz zone komfora jer ste spremni na taj korak. Međutim to nije velika nagrada za vas. Iza toga sledi nešto veće, a to je bila samo priprema. Provera da li ste spremni.
Sve što je ostalo iza, oni izveštaji, planovi, projekti sada su spremni i čekaju to nešto veće.
Desilo mi se skoro da su se pojavili neki ljudi koji su hteli da u jednoj zemlji u Aziji držimo treninge. Mi se „primili“ i krenuli u realizaciju. Preveli na engleski sve materijale. Nismo do tada imali sajtove na engleskom, međutim tada smo shvatili da je potrebno, sve preveli, postavili. I – ups! Ništa. “Šalili smo se.”
Našli smo se sa gomilom materijala na engleskom jeziku i shvatili šta možemo da uradimo i šta sve imamo i krenuli dalje. Nivo iznad. Fenomenalan nivo o kome, dok se Azijati nisu pojavili, nismo ni mislili. Oni se više nikada nisu javili. Ne znamo ni gde su ni šta rade, ni da li rade.
A mi znamo odlično gde smo, sa kime smo i šta radimo. Uskoro ćemo to predstaviti i vama.
A Azija u mom umu nije ni postojala kao destinacija, a sada možda je i stanica.
Šta je neuspeh?
Samo korak više ka još većem uspehu. Verujte da se sve dešava sa razlogom i radite punog srca, posvećeno. To je ono glavno što se važi.
